Чепови који остају причвршћени за флашу већ су постали уобичајен призор у продавницама. Сада пажњу купаца може да привуче и изглед саме флаше. Како се у производњи користи више рециклиране пластике, поједина паковања могу имати нешто другачију нијансу или бити мање прозирна него раније.
То, међутим, није захтев да флаше буду сиве или жућкасте. Прописи Европске уније одређују удео рециклиране пластике, а изглед зависи од материјала и начина производње.
Према правилима ЕУ, од 2025. флаше за пиће којима је ПЕТ главни састојак треба да садрже најмање 25 одсто рециклиране пластике.
Тај проценат се рачуна као просек за све обухваћене ПЕТ флаше стављене на тржиште појединачне државе чланице. Зато не значи да баш свака флаша на полици мора да садржи тачно четвртину рециклираног материјала.
Од 2030. предвиђен је циљ од најмање 30 одсто, који се односи на обухваћене пластичне флаше за пиће. ЕУ је усвојила и каснији циљ: према новој уредби о амбалажи, до 2040. удео рециклираног материјала за једнократне пластичне флаше за пиће треба да достигне 65 одсто, рачунато као годишњи просек по производном погону.
Другачија нијанса не говори какав је напитак
Флаша која није потпуно провидна сама по себи није знак да са напитком нешто није у реду. Рециклирана пластика намењена контакту са храном и пићем подлеже безбедносним захтевима. Европска агенција за безбедност хране процењује процесе рециклаже ПЕТ амбалаже, укључујући њихову способност да уклоне могуће нечистоће.
За купце је зато највидљивија промена можда управо на полици: флаше истог типа напитка не морају увек изгледати једнако кристално прозирно.
Поменути проценти и рокови односе се на прописе Европске уније; из њих се не може закључити да исти рокови аутоматски важе и за тржиште Србије.
блиц
