Пред Специјализованим већима Косова у Хагу изрекао је првостепене пресуде четворици лидера ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију. Тачи је добио 25 година затвора.
Осим Тачију, пресуда је изречена Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, бившим високим функционерима ОВК.
Тужилаштво је претходно затражило максималне казне затвора од по 45 година затвора, терети их за ратне злочине и злочине против човечности у периоду између марта 1998. и септембра 1999. године.
Некадашњи челници Главног штаба ОВК оптужени су по индивидуалној кривичној одговорности у укупно 10 тачака. Оптужница их терети за прогон, убиства, мучења, произвољна затварања и присилне нестанке на више од 40 локација на Косову и у северној Албанији.
За шта је оптужен Хашим Тачи уз остале некадашње лидере ОВК?
Злочини су обухватили најмање 407 притвореника, од којих је минимум 102 убијено, а жртве су били Срби, Роми, Ашкалије, као и Албанци означени као политички противници или сарадници српских власти. Током дуготрајног доказног поступка, тужилаштво је наводило да су оптужени деловали са позиција моћи и свесно спроводили насиље како би преузели потпуну контролу над целом територијом.
Заступници жртава посебно су указивали на изузетну суровост према заробљенима. Са друге стране, тимови одбране захтевали су ослобађајуће пресуде, тврдећи да ОВК није имала јединствену командну структуру нити стварни утицај на терену.
У корист одбране сведочили су и некадашњи високи званичници САД и НАТО-а, међу којима су Весли Кларк, Џејмс Рубин и Кристофер Хил. Суђење је почело у априлу 2023. године, након што су оптужени ухапшени и пребачени у Хаг крајем 2020.
Током процеса саслушано је 134 сведока и изведено око 3.000 материјалних доказа. Данашња одлука је првостепена и обе стране имају право жалбе.
Ко је Хашим Тачи?
Поред овог процеса, против Хашима Тачија се води и одвојени поступак због ометања правде, где се тражи додатних шест година затвора. Емитовање самог изрицања пресуде доступан је јавности уз одлагање од 10 минута.
Хашим Тачи, познат под надимком „Змија“ из ратних времена док је био командант ОВК, је рођен 24. априла 1968. године у селу Броћна. Студирао је историју у Приштини, па је наставио високо образовање у Швајцарској.
Почетком 90-их година прошлог века се прикључио Народном покрету Косова (ЛПК) из које су касније поникли многи припадници ОВК. Политички успон почиње на преговорима у Рамбујеу почетком 1999. када је он изабран за представника косовско-албанске делегације.
Прихватио је у марту 1999. године споразум са циљем да се заустави рат на Косову и Метохији. Албанска страна је прихватила споразум иако он званично никада није ступио на снагу јер га је одбила делегација СРЈ (Савезне Републике Југославије) што је убрзо довело до НАТО бомбардовања Југославије.
Шта се десило у Рамбујеу?
Албанци су прихватили споразум у Рамбујеу, док га је одбила СРЈ што је довело до бомбардовања Југославије од стране НАТО савеза. Предлог је подразумевао широку аутономију за Косово – сопствени устав, скупштину, владу и судове, али уз останак у СРЈ.
Албанска страна је прихватила споразум и потписала га је 18. марта 1999. у Рамбујеу. Споразум је такође предвиђао распоређивање најмање 30.000 НАТО војника на територији Косова ради очувања мира.
Постојао је и анекс који је предвиђао потпуно слободан пролаз НАТО трупама кроз територију целе Југославије, не само Косова уз имунитет за НАТО припаднике. Овај анекс је делегација Југославије навела као главни аргумент за одбијање потписивања споразума.
Политички успон и пад Тачија
Тачи се „пробио“ на овим преговорима, али је на првим парламентарним изборима убедљиво изгубио. Наставио је да гради Демократску партија Косова (ПДК) са којом је успео да освоји власт.
ПДК је успео да победи на парламентарним изборима 2007. године. Хашим Тачи тада постаје премијер, а 17. фебруара 2008. је био на тој функцији када је Косово прогласило једнострану независност.
Након тога је био и један од главних преговарача Косова у дијалогу са Србијом, учествовао је у потписивању Бриселског споразума 2013. године. После тога је био први заменик премијера и министар спољних послова, а 2016. године постаје председник Косова.
У априлу 2020. године Специјализовани тужилац подиже оптужницу против Тачија, а она је потврђена 26. октобра 2020. године.
Он подноси оставку на место председника Косова 5. новембра и истог дана је ухапшен и пребачен у притворску јединицу Специјализованог већа у Хагу. На првом изјашњавању пред судом је рекао да није крив.
„Ослободилачка војска Косова и њене структуре никада нису починиле ниједан злочин према цивилима. Верујем да експерти међународног суда раде на откривању злочина, ми смо отворени, сто се наше сарадње тиче, о свим конкретним радњама. С потпуном одговорношћу тврдим да у Хагу неће бити ниједан припадник ОВК. Због злочина које је учинио према Косову, у Хаг це ићи господин Милошевић, али ни он није једини“, изјавио је Тачи у интервјуу за НИН 2. септембра 1999. године.
Извор: МОНДО
