Двадесети дан марта Српска православна црква посвећује сећању на Светих седам свештеномученика херсонских.
Василије, Јефрем, Евгеније, Елпидије, Агатодор, Етерије и Капитон, сви они су били епископи у Херсону у разна времена, и сви су пострадали (једини је Етерије умро мирно) од неверника, било од Јевреја или Грка или Скита. Сви су они одлазили у те земље као мисионари, послати од јерусалимског патријарха да проносе јеванђелску светлост. Сви су намучени били и пострадали су ради свог Господа.
Василије је васкрсао сина неког кнеза у Херсону, што је огорчило Јевреје, па су га оптужили. Био је везан за ноге и вучен улицама градским док душу није испустио. Јефрем је био посечен мачем. Евгеније, Елпидије и Агатодор били су бијени штаповима и камењем док душе своје Богу нису предали. Етерије је поживео у време Константина Великог, у слободи и миру управљао је црквом, саградио велики храм у Херсону, и скончао је мирно.
Када је последњи од њих, Капитон, био послат за епископа, потражили су дивљи Скити од њега знак, па да верују. И предложили су му да уђе у огњену пећ, па ако не изгори, они ће сви поверовати у Христа. Са топлом молитвом и надом на Бога Капитон је метнуо архијерејски омофор на себе и прекрстивши се ушао у зажарену пећ држећи и срце и мисли своје уздигнуте к Богу. И постојао је у пламену око једног часа, и без икакве повреде, ни на телу, ни на оделу, изашао здрав. Тада су сви повикали: један је Бог, Бог хришћански, велики и силни, који је сачувао служитеља свог у огњеној пећи! И крстио се цео град и сва околина. О овоме чуду причало се много на Никејском сабору. И сви су прославили Бога и похвалили чврсту веру светог Капитона. А Капитону се десило да су га на путу ухватили на реци Дњепру незнабожачки Скити и у реку утопили. Сви су пострадали почетком 4. века.
Тропар (глас 4):
Боже отаца наших, чини увек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
телеграф.рс
