Данас славимо и обележавамо свете мученике Прокла и Иларија, као и икону пресвете Богородице Тројеручице.
Српска православна црква (СПЦ) данас слави и обележава свете мученике Прокла и Иларија, као и Икону Пресвете Богородице Тројеручице.
Свети мученици Прокло и Иларије су ранохришћански мученици и светитељи, страдали у време прогона хришћана у време цара Трајана.
Прокл и Иларије су рођени у околине града Калипте, близу Анкире. Пострадали су због вере у Исуса Христа, од стране намесника Максима, цара Трајана.
Прво је ухваћен свети Прокл и приведен цару који се тада налазио у тим крајевима. Окован је у гвожђе и бачен у тамницу.
Тамо је мучен и примораван да се одрекне хришћанства и принесе жртву паганским идолима, што је он стоички одбијао. Једном док су га спроводили наишли су на Иларија, братанца светог Прокла, сина његовог рођеног брата.
Притрчавши, он се поклонио своме стрицу, и грлећи га викнуо: “И ја сам хришћанин!”. Иларије је одмах ухапшен, а светог Прокла су након тога одвели на губилиште.
Тамо су га распели на дрвету и гађали стрелама док није издахнуо. Три дана након страдања светога Прокла, свеги Иларије је бачен на муке са истим намерама и пошто је на исти начин одбио да принесе жртву паганским идолима, осуђен је на смрт, тако што су га вукли три потркалишта ван града и тамо му одсекли главу.
Тело светога Иларија остављено је на истом месту где је мученички страдао. Његова хришћанска браћа су током ноћи узешли тело и положили га поред светога Прокла у земљу. Православна црква прославља заједно свете Прокла и Иларија и то 25. јула.
Икона Пресвете Богородице
Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен.
Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.
Највеће чудо “Тројеручица” чини у душама верних поклоника. Њен величанствени, девствени лик, пун умиљења и озбиљности, потреса срца побожних поклоника, утискује се тајанствено у целомудрену душу и води је духовном обновљењу.
Кроз присуство своје свете иконе, Пресвета Богородица, као многосажаљива Мајка, остварује највеће чудо – спасење у Христу своје деце. Њу као Мајку Божију треба синовски да молимо да ублажи бол, невољу и патњу свих, а посебно православних Срба, духовних потомака преподобног Симеона и светог Саве, свих оних који сузама и крвљу много пута до сада плаћају своје истрајавање у православној вери.
На крају, сетимо се и речи једне химне Богородици: “Сви јој се поклањамо, молећи се: не заборави сродничку припадност, Мати Божија, свих верних који поштују свети образ твоје иконе”.
мондо.рс
