Најава враћања обавезног војног рока отвара питање да ли ће и Срби из дијаспоре морати у касарне, али прегледана званична упутства не потврђују ко би морао да се врати у земљу ради служења.
Најављено поновно увођење обавезног војног рока у Србији отвара питање да ли ће мушкарци са српским држављанством који живе у иностранству морати да се врате ради служења. За одговор је потребно разликовати најаве будућег система од правила која су тренутно објављена на званичним конзуларним страницама.
Министар одбране Братислав Гашић најавио је да би први регрути требало да буду у касарнама у марту 2027. године и да би служење трајало 75 дана – 60 дана обуке и 15 дана у полигонским условима. Према тој изјави, коју је пренела РТВ, најављени модел односио би се на младиће од 19 до 27 година, односно до 30 година за оне који буду одлагали обавезу.
Да ли ће људи из дијаспоре морати да се врате?
Прегледана званична упутства не потврђују како ће се будући обавезни војни рок примењивати на држављане Србије који живе у иностранству. На конзуларним страницама и даље је наведено да се упућивање на служење војног рока обавља по принципу добровољности, уз обавезу војне евиденције и служења у резервном саставу.
Због тога се на основу тих упутстава не може закључити ни да ће сви држављани из дијаспоре морати да се врате на служење, ни да ће сви бити ослобођени. Правила будућег система, укључујући евентуална одлагања и изузетке за особе које живе и раде ван Србије, потребно је потврдити у прописима којима буде уређено његово спровођење.
Боравак у иностранству не укида војну евиденцију
Оно што јесте потврђено односи се на постојећу обавезу пријављивања. Министарство одбране наводи да се регрути који бораве у иностранству јављају надлежној амбасади или конзулату Србије ради увођења у војну евиденцију. Та пријава није исто што и позив за одлазак на служење војног рока.
Према званичним конзуларним информацијама, особе које стално бораве у иностранству пријављују се у календарској години у којој навршавају 18 година. Регрути и лица у резервном саставу која одлазе у иностранство на боравак дужи од годину дана дужни су да се пријаве надлежном представништву у року од 30 дана од преласка државне границе.
Шта ако имају и друго држављанство?
Двојно држављанство и војни рок одслужен у другој земљи нису иста околност.
Амбасада Србије у Швајцарској наводи да двојни држављанин доставља документацију о другом држављанству надлежном центру Министарства одбране, посредством Министарства спољних послова.
Ако је одслужио војни рок у другој држави чије држављанство поседује, може поднети захтев за превођење у резервни састав Војске Србије.
То је поступак наведен у постојећим конзуларним упутствима, а не потврда свих изузетака који би важили у будућем систему обавезног служења.
Шта грађани у иностранству могу сада да провере?
Држављани Србије који живе ван земље могу код надлежне амбасаде или конзулата проверити да ли су уведени у војну евиденцију и која документација им је потребна за регулисање статуса.
За питање обавезног повратка ради служења, рокова и могућности одлагања потребна су званична правила будућег система. Постојеће информације о војној евиденцији не представљају потврду да је таква обавеза повратка већ утврђена.
Важећи закон прописује и ко је ослобођен служења војног рока, а ко има право на одлагање.
мондо
