Ћирилицом су се великани потписивали

У част националног писма у Бајиној Башти се одржава тродневна манифестација „Ћирилична баштина”

0 109

Бајина Башта – „Баштинимо ћирилицу у Бајиној Башти” и „Ћирилица се пише срцем” – слогани су на мајицама младих волонтера на трећој по реду манифестацији „Ћирилична баштина”, која је прексиноћ отворена у вароши крај Дрине. Тродневни програм ће се одвијати на платоу и у галеријском простору Установе „Култура”.

У част националног писма, Бајина Башта је домаћин манифестације „Ћирилична баштина (Фото С. Јовичић)

Ћирилици у част предавања ће одржати познаваоци нашег језика и писма, уприличена је и изложба графита, представа „Бедеми ћирилице”, музички садржаји, фото-конкурс, дечје едукативно-забавне игре, пригодне беседе у оближњем манастиру Рача.

Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура”.

Заслужнима за заштиту и примену нашег националног писма додељене су награде „Ћириличне баштине”. Главно признање, „Ћирилична даровница”, прошле године установљена (први добитник је лист „Политика”), припало је Драшку Станивуковићу, градоначелнику Бањалуке – за допринос у очувању и промоцији ћирилице, српског језика и писма, као и због одлуке да званични дигитални канали града Бањалуке буду на ћирилици.

Захвалнице су додељене Националном парку „Тара” и компанији „Златиборац”, који и ван наше земље промовишу српско писмо.

Након наступа гудачког трија РТС-a и младих чланова радионице „Арт момент”, у галерији Установе „Култура” отворена је изложба „Ћирифити”, аутора Петра Поповића Пироса. Поставку чине графити исписани ћирилицом.

Посебну пажњу привукло је предавање о ћирилици које је одржао академик Миро Вуксановић, уредник едиције „Десет векова српске књижевности”. Он је надахнуто говорио о дугој традицији нашег писма и његовим трајним вредностима, темељним српским књигама, записима, првим штампаријама, храмовима живописаним ћирилицом.

– Сада основно српско писмо Срби сами од себе штите, почесто окривљени да тако свој национализам појачавају више него што је допуштено. Као да није природно да сваки народ држи, брани и обрађује имање које су му преци оставили – рекао је Вуксановић.

Према његовим речима, велика је густина латиничних назива на улицама и ТВ екранима, али и у књигама чији се издавачи правдају да се прилагођавају захтевима књижара из региона, јер се регион не прилагођава ћириличарима.

– Као да то није брига државе, питање које треба уредити јасним и примењивим законским прописима – истакао је Вуксановић, закључивши предавање подсећањем да су се великани наше историје читком ћирилицом потписивали, те поручио Србима да њихове примере треба следити.

– Потпис владике Његоша је од ћирилице уједначених и сложних слова. Ћирилички потпис Николе Тесле је усред Њујорка био развучен, хармоничан у распореду слова, једноставан и леп, Михаило Пупин је из Америке у Идвор и Београд слао писма откуцана на ћириличној писаћој машини, имао је уметничких седам ћириличких слова у свом потпису. Читљив и различит према приликама био је потпис Милутина Миланковића, необичан кад наговештава како је његова научна мисао ишла кроз васиону и векове, па сам узео потпис са више страна завидљивошћу опањканог Иве Андрића, у ћириличкој повезаности имена и презимена његовог, као да је то целина, као што јесте, и то само таква. То су примери које ваља следити, мало таквих узора у српској култури и науци имамо – истакао је академик Миро Вуксановић.

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена