Четири деценије Националног парка Тара

0 340

Бајина Башта. – Навршило се у овом месецу 40 година откада је простор планине Таре проглашен националним парком. За то време ово подручје, ризница природних драгоцености и столетних шума (Тару зову “плућа Србије“) , сачувано је и унапређено преданим радом служби ЈП “Национални парк Тара“.

Видиковац Бањска стена на планини Тара Фото: Слободан Јовичић

Директор тог јавног предузећа Драгић Караклић подсећа да је подручје НП “Тара“ познато по Панчићевој оморици и Панчићевом скакавцу, уједно и као најзначајније станиште медведа и дивокозе у Србији. Основни феномен су шуме (покривају 80 одсто територије парка) које спадају међу најочуваније, најквалитетније и најпродуктивније у Европи. Овде је регистрована трећина биљних врста Србије, 60 врста сисара, 140 врста птица, 19 врста риба…Тара се поноси и културним наслеђем: манастиром Рача, некрополама са стећцима које су на листи Унеска, утврђењем Солотник и другим.

Почеци заштите Таре датирају из 19.века, да би систематско чување њених вредности почело оснивањем Завода за заштиту природе Србије (1948.): шест резервата Таре заштићено је 1950., још три деценију-две касније.

Планина Тара, ливаде и четинари на Митровцу Фото: Слободан Јовичић

– Планина Тара је стављена под заштиту заслугом шумарских стручњака професора Драгомира Милојковића, Душана Чолића и Стевана Коларевића. Од оснивања националног парка у јулу 1981. следи период прилагођавања због транзиције дотадашњег шумског газдинства и дешавања у овом пограничном подручју с почетка деведесетих. Тек крајем те деценије почиње активан  рад на пројектима које доприносе афирмацији НП “Тара“. Сада имамо заштићену природу и изграђену туристичку инфраструктуру у виду центара за посетиоце, видиковаца, шетних, планинарских и бициклистичких стаза…У циљу унапређења подручја успостављена је сарадња са значајним организацијама и институцијама, пре свега на националном нивоу, а активни смо и на међународном пољу (сарађујемо са заштићеним подручјима с простора Балкана, али и са НП “Блек кењон“ из Колорада, а ове године споразум о размени знања, искуства, технологија  треба да потпишемо и са НП “Горче“ из Пољске). У свему је, ипак, најважније да су сачуване све темељне вредности подручја и трудимо се да тако остане – изјавио је за медије директор ЈП “Национални парк Тара“.

Изузетне природне ресурсе, додаје он, успевају да заштите и одоле изазовима, али постоје и притисци. – Управљање заштићеним подручјем захтева проналажење идеалне равнотеже између управљача и корисника простора, између мера заштите и жеља и потреба за коришћењем простора и ресурса. Проблем је што сви не доживљавамо заштиту природе на исти начин. Препознатљивост и популарност подручја носи са собом и потенцијалне притиске и проблеме. Они су бројни и компликовани, али дугорочно гледано глобални проблеми, попут климатских промена, представљају највећи изазов – истиче Караклић.

Планина Тара је у прошлој, па и у овој летњој сезони једно од најпосећенијих туристичких подручја Србије. Има 10 видиковаца уређених за посетиоце (Бањска стена је најпосећенији), разноврсне могућности активног одмора: од планинарења (290 километара обележених стаза), вожње бицикала, кајака, рафтинга до веслања на даскама и кањонинга. Једна од главних атракција је крстарење кањоном Дрине од Перућца до Вишеграда, а НП ‘Тара“ туристима нуди и ексклузивне програме посматрања дивљих животиња попут мрког медведа. С тим што се туризам овде развија одмерено, да не ремети заштиту природе.

–  Деценијама ЈП “Национали парк Тара“ ради и на унапређењу културног наслеђа овог подручја, уз остало на пољу очувања и промоције ћириличне баштине. Издавачи смо великог броја публикација штампаних ћирилицом, од којих је добар део намењен младој популацији. Тако да уједно промовишемо вредности подручја и национално писмо – каже уз остало директор НП “Тара“, помињући и планове у управљању парком, развоју и заштити простора (заштићено је овде око 25.000 хектара):

– Наставићемо одговорно да управљамо подручјем и радимо на његовом унапређењу и промоцији. Трудићемо се да нађемо баланс између захтева за заштитом и коришћења простора. Образовањем посетилаца и локалног становништва покушаћемо да смањимо притисак на природу. Подржаћемо све еколошки прихватљиве иницијативе, борити се против свега што угрожава вредности овог подручја. Континуирано ћемо радити на одржавању постојеће и изградњи нове инфраструктуре за посетиоце.

 

(објавила “Политика“ аутор Бранко Пејовић)

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена