Обичаји који прате Божић разликују се од места до места, али је божићна порука увек иста – вера у благостање, мир и лепшу будућност.
Божићно јутро у породичним домовима почиње рано. На окупу је цела породица, а у кућу први долази положајник да укућанима пожели срећу, здравље и напредак. На божићној трпези, најважнија је чесница у коју се ставља новчић, а онај ко га пронађе, према веровању, имаће среће у наредној години. Обавезно је уношење бадњака и сламе.
„Бадњак треба да гори целе ноћи да би се по веровању помогло Сунцу, јер је Сунце тог дана најслабије. То је најкраћи дан, а најдужа ноћ и тада се том чаробном ватром помаже да Сунце поврати ону снагу која је потребна да би година била плодна“, објашњава директорка Етнографског музеја у Београду Тијана Чолак Антић.
Исти празник, различито празновање. Од места до места, из села у село, уче нас различитим обичајима.
„Од свих обичаја Божић има најмање разлика у обележавању на свим деловима Србије. Разлика је у чесници. Чесница у Војводини може да буде сува пита са орасима, може да буде пита зељаница. У Шумадији и Динарском појасу то може да буде проја или погача“, каже Тијана Чолак Антић.
Коринђање, један од ретких старих обичаја сачуван је само у Банату. Деца певањем божићних песама честитају комшијама празнике, а они их заузврат дарују слаткишима и воћем.
На Божић, цркве подсећају на значај вере. У време празника морамо више радити на себи, а најпре пружити љубав и разумевање једни другима.
ртс
