Да ли сте дужни да вратите новац који вам је грешком уплаћен на рачун? Тренд о приливу 10 милиона динара запалио мреже

Сазнајте шта закон каже о враћању грешком уплаћеног новца и како се поставити у таквим ситуацијама.

Само неколико нула вишка у књиговодству било је довољно да запали друштвене мреже – слика прилива од 10 милиона динара и паника шефа у порукама постали су виралан хит. Иако је ова ситуација највероватније исценирана, у стварном животу овакав сценарио брзо прераста у правну драму.

У наставку откривамо да ли вас закон обавезује да вратите новац који вам је грешком уплаћен или ипак важи оно народно „што је легло, ваше је“.
Један читалац нашао се у таквој ситуацији када му је на ра­чун у бан­ци упла­ће­но 112.000 ди­на­ра. По­сле два са­та бан­ка је ски­ну­ла тај из­нос са ра­чу­на. Он је питао има ли бан­ка пра­во да без ње­го­вог зна­ња ски­не па­ре са ра­чу­на. По­што чи­та­лац не твр­ди да су те па­ре ње­го­ве, уз прет­по­став­ку да се ра­ди о гре­шци бан­ке, шта би се де­си­ло да је чи­та­лац у та два са­та по­ди­гао па­ре? На ко­ме је те­рет до­ка­зи­ва­ња у тој си­ту­а­ци­ји?

У На­род­ној бан­ци Ср­би­је (НБС) од­го­ва­ра­ју да им се чи­ни да ово пи­та­ње по­ла­зи од по­гре­шне прет­по­став­ке да је у ре­ду да кли­јент бан­ке ко­ји је гре­шком бан­ке или пла­ти­о­ца до­био ту­ђи но­вац на свој ра­чун, по­диг­не тај но­вац.

„Нај­пре ука­зу­је­мо да си­ту­а­ци­ја у ко­јој не­ко ли­це зна­ју­ћи да но­вац ње­му не при­па­да узи­ма тај но­вац за­то што му је слу­чај­но на располагању на при­мер на­шао је ту­ђи нов­ча­ник, но­вац на бан­ко­ма­ту или је оства­рио при­лив на ра­чун без осно­ва од­го­ва­ра опи­су кри­вич­ног де­ла ута­је из чла­на 207. став 5. Кри­вич­ног за­ко­ни­ка за ко­је је за­пре­ће­на нов­ча­на ка­зна или ка­зна за­тво­ра до јед­не го­ди­не. Да­кле, да је чи­та­лац ко­ји зна да му но­вац не при­па­да, по­ди­гао тај но­вац, про­тив­прав­но би га при­сво­јио“, ка­жу у НБС, а преноси Политика.

Ка­да је реч о про­пи­си­ма ко­ји уре­ђу­ју плат­не услу­ге, ука­зу­ју да је очи­глед­но срп­ски за­ко­но­да­вац био све­стан прет­по­став­ки да је за је­дан број ко­ри­сни­ка са­свим при­хва­тљи­во да по­диг­ну но­вац ко­ји им не при­па­да зна­ју­ћи при­том да је суд­ски по­сту­пак дуг, па је у чла­ну 56. За­ко­на о плат­ним услу­га­ма дао мо­гућ­ност бан­ци пла­ти­о­ца и бан­ци при­ма­о­ца пла­ћа­ња да у слу­ча­ју не­пра­вил­ног из­вр­ше­ња плат­не тран­сак­ци­је от­кло­не те гре­шке.

Пре­ма о оп­штим пра­ви­ли­ма обли­га­ци­о­ног пра­ва, ко­ја би се при­ме­њи­ва­ла и на плат­не тран­сак­ци­је да не­ма овог по­себ­ног За­ко­на о плат­ним услу­га­ма, у си­ту­а­ци­ји ка­да не­ко стек­не не­ку ствар без осно­ва, ли­це ко­је је вла­сник те ства­ри мо­же на су­ду зах­те­ва­ти да му се та ствар вра­ти. Ка­да је реч о до­ка­зи­ва­њу, вла­сник би у том по­ступ­ку мо­рао да до­ка­же да је вла­сник ства­ри, али не и да је то дру­го ли­це сте­кло ствар без осно­ва (оп­ште је пра­ви­ло да се не до­ка­зу­ју не­га­тив­не чи­ње­ни­це).

На­про­тив, ако стра­на за ко­ју ту­жи­лац твр­ди да се нео­сно­ва­но обо­га­ти­ла же­ли да за­др­жи ту ствар, мо­ра­ла би да до­ка­же да је по­сто­јао основ да ствар пре­ђе у ње­ну имо­ви­ну.

„Си­гур­ни смо да и са­ми за­кљу­чу­је­те да би ре­ша­ва­ње по­гре­шних упла­та при­ме­ном оп­штих пра­ви­ла од пре ско­ро пе­де­сет го­ди­на и пре­ко су­да угро­зи­ло си­гур­ност, ин­те­гри­тет и ефи­ка­сност плат­ног про­ме­та, ко­ји је за­сно­ван на ди­ги­тал­ним тех­но­ло­ги­ја­ма. За­то и је­сте до­нет За­кон о плат­ним услу­га­ма ко­ји је ускла­ђен са ди­рек­ти­ва­ма ЕУ у овој обла­сти“, од­го­ва­ра­ју у НБС.

У ве­зи са те­ре­том до­ка­зи­ва­ња, тре­ба по­ме­ну­ти и За­кон о спре­ча­ва­њу пра­ња нов­ца и фи­нан­си­ра­њу те­ро­ри­зма, ко­ји у слу­ча­ју би­ло ко­је сумњиве тран­сак­ци­је овла­шћу­је бан­ку да од ко­ри­сни­ка зах­те­ва да до­ка­же основ при­ли­ва.

„Ко­ри­сти­мо при­ли­ку да ука­же­мо да та­ко­зва­ни нео­сно­ва­ни при­ли­ви на ра­чун мо­гу би­ти ре­зул­тат пре­вар­них рад­њи не­по­зна­тих ли­ца ко­ја с јед­не стра­не пре­ва­ре кли­јен­те ба­на­ка да им ода­ју по­дат­ке нео­п­ход­не за из­вр­ше­ње тран­сак­ци­ја пре­ко мо­бил­ног или елек­трон­ског бан­кар­ства, а за­тим ко­ри­сте ра­чу­не дру­гих кли­је­на­та за пре­нос тог укра­де­ног нов­ца, ко­ји за­тим ко­ри­сте ра­ди ку­по­ви­не крип­то­ва­лу­та и сл. За­то је при­лич­но ри­зич­но да ко­ри­сни­ци плат­них услу­га ко­ји из­не­на­да оства­ре нео­че­ки­ван при­лив на ра­чун (по­себ­но у из­но­си­ма од ви­ше де­се­ти­на или сто­ти­на хи­ља­да ди­на­ра) по­ди­жу тај но­вац, јер ће ти­ме се­бе из­ло­жи­ти сум­њи да су укљу­че­ни у пре­вар­не рад­ње“, за­кљу­чу­ју у НБС.

мондо.рс