БАЈИНА БАШТА: Топлана планира да пређе на биомасу

Општина Бајина Башта планира да што пре систем даљинског грејања пребаци на биомасу, што би јој обезбедило одржив и исплатив систем грејања базиран на локалним ресурсима уместо мазута који се увози, рекао је председник те општине Радомир Филиповић.

„Бајина Башта озбиљно ради на томе да мазут што пре замени биомасом, конкретно дрвном сечком“, рекао је Филиповић за Бету и ЕурАктив и додао да су за то припремљени студија и идејни пројекат.

Преласком на биомасу искористили би се локални ресурси, смањили трошкови с обзиром да се мазут увози, а грађанима пружио комфор јер би било могуће грејање током целог дана, истакао је он и додао да је садашњи систем грејања неодржив а да би прелазак на биомасу требало да омогући да топлана више не послује са губитком.

„Биомаса ће долазити са територије општине. Студија рађена у Србији је показала да кучевски крај, Прибој и Бајина Башта располажу највећим потенцијалом биомасе”, рекао је Филиповић који се упознао са искуствима Аустрије и Словеније у коришћењу биомасе током студијске посете тим земљама коју је организовао програм „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ (DKTI) Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ).

Према идејном пројекту за Бајину Башту, прелазак локалне топлане на биомасу коштао би око милион и по евра што обухвата потуно нову опрему у котларници и изградњу дела цевовода у дужини од око 500 метара.

Међутим, како је прелазак система на биомасу велика инвестиција иако Немачка развојна банка (KfW) даје повољне зајмове, општина за сада планира да из сопствених средстава финансира пилот пројекат који би омогућио увид у ефекте преласка великог система у граду на биомасу са мазута, рекао је он.

Пилот пројекат би требало да се спроведе наредне године на једном од два котла од по 700 киловата (КW) у месној заједници Костојевићи у чијем систему грејања је око 30 корисника, школа и амбулантна.

Филиповић је додао да остаје да се види како да се затвори финансијска конструкција за прелазак целокупног система на биомасу у Бајиној Башти али је истакао да се неће одустати од тога.

Бајина Башта би тиме постала прва општина у Србији која користи биомасу у систему даљинског грејања, а Филиповић је истакао да се тиме неће угрозити садашњи систем, односно да ће се задржати котао на мазут као резервни извор који би се користио у случају потребе.

Дрвна сечка се састоји од машински уситњених комада шумског дрвета или остатака од индустријске прераде дрвета, а у Србији, како је навео Филиповић, тона сечке кошта између 35 и 40 евра, слично као и у Словенији.

Руководилац компоненте Снабдевање биомасом у ГИЗ-овом програму „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији“ Рајнер Шелхас рекао је за Бету и Еурактив да се могућношћу преласка на биомасу активно бави осам топлана у Србији.

У Словенији и Аустрији биомаса се већ дуже користи у системима даљинског грејања, а у словеначкој општини Преддвор, код Крања, која обухвата 14 села са укупно 3.500 становника, од грејне сезоне 2001/2002.

Прелазак на биомасу у топлани у Преддвору је био једна од четири пилот пројеката у Словенији а финансиран је највећим делом из различтих фондова и путем некомерцијалних кредита, рекли су педставници општинских власти који су указали на економске и еколошке предности тог енергента.

„То је 100 одсто зелена енергије“, рекао је саветник у Општини Преддвор Примож Бергант и додао да је „еколошки гледано, циклус затворен“ јер се емисија угљен-диоксид (CО2) приликом спаљивања биомасе надокнађује тиме што га дрво апсорбује током раста.

Брегант је рекао да од 2002. није било прекида у снабдевању енергијом и да је цена нешто повољнија него код традиционалних енергената.

Током посете Аустрији и Словенији од 6. до 9. октобра, коју је организовао ГИЗ-ов ДКТИ програм, група представника локалних самоуправа, шумских газдинстава и предузећа Србија шуме посетила је у Аустрији сајам шумарства и шумске опреме Аустрофома који се одржава сваке четири године, као и логистички и трговински центар за биомасу у Леобену.

Развој таквих центара планиран је и у Србији.

Извор: Бета

DKTIGIZKostojeviciRadomir FilipovicБајина БаштаБетабиомасадрвна сечкаЕуроактивПрибојтоплана
Comments (2)
Add Comment
  • Pravda

    Dole Sa zagadjivanjem vazduha dok vrela voda istice u Drinu, voda koja hladi turbine u elektrani neka potpuno besplatno ugreje sve kuce u opstini!!

  • Neso

    Aj prvo da obezbede normalno grejanje u svim stanovima koji koriste grejanje pa onda da se frljaju biomasom