Пецива су популаран избор за доручак, али колико калорија уносе купци? Ево шта каже закон у Србији када је у питању обавеза о истицању нутритивних вредности производа.
Бурек са сиром, кроасан са чоколадом, кифла са шунком или пита са месом чест су избор за доручак, али купци углавном не могу на први поглед да сазнају колико калорија уноси једно пециво.
Док се на декларацијама упаковане хране налазе подаци о енергетској вредности и саставу, на полицама пекара такве информације најчешће нису истакнуте.
Да ли би пекаре у Србији требало да имају обавезу да наведу калоријску вредност својих производа?
Шта каже закон у Србији?
У Србији се декларисање хране уређује Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране, који обухвата упаковане и неупаковане производе.
Према овом правилнику, за већину упаковане хране обавезно је навођење нутритивне декларације, која потрошачима пружа информације о енергетској вредности, мастима, засићеним масним киселинама, угљеним хидратима, шећерима, протеинима и соли.
Међутим, другачија правила важе за неупаковану храну, у коју спадају и пецива која се продају из витрине.
Према члану 14. правилника, за такве производе наводе се одређени обавезни подаци, међу којима су назив хране и информације о састојцима који могу да изазову алергије или интолеранције.
Општа обавеза истицања калоријске вредности за свако неупаковано пециво није прописана овим чланом.
То значи да пекаре немају општу законску обавезу да уз сваки бурек, кифлу или кроасан истакну број калорија. Ипак, то не значи да су ослобођене свих других обавеза у вези са информисањем потрошача о храни коју продају.
Зашто би истицање калорија могло да буде корисно?
Када купују храну у супермаркету, потрошачи могу да прочитају декларацију и упореде нутритивне вредности различитих производа.
У пекари је избор често бржи, а одлука се углавном доноси на основу изгледа, мириса, укуса и цене.
Истакнута калоријска вредност могла би да олакша избор људима који желе да имају бољи увид у своју исхрану, али и онима који из различитих разлога морају да воде рачуна о нутритивном саставу оброка.
На пример, купац који бира између два слична пецива могао би једноставније да упореди њихове енергетске вредности.
Такве информације биле би посебно корисне када би се приказивале на уједначен начин, уз јасно наведену грамажу производа.
Ипак, број калорија није једини показатељ нутритивног квалитета хране.
За потпунију слику важни су и састав, количина протеина, масти, шећера и соли, као и укупне прехрамбене навике.
Храна се не може једноставно да се подели на добру и лошу само на основу енергетске вредности.
Како је то уређено у Европској унији?
Правила Европске уније такође разликују упаковану и неупаковану храну.
Према Уредби ЕУ 1169/2011, нутритивна декларација обавезна је за већину упаковане хране, док су за неупаковане производе правила другачија и, на нивоу општег правила, обавезно је навођење информација о алергенима.
Државе чланице могу да уведу додатне националне захтеве за одређене категорије хране, у складу са прописаним условима.
Због тога правила не могу аутоматски да се изједначе за све земље и све врсте угоститељских објеката.
Да ли је пециво добар избор за доручак?
Пекара је многима прва станица на путу до посла или факултета, а бурек, кифле и кроасани често су најбрже решење када немате времена да припремите доручак код куће.
Ипак, иако пециво може да буде део уравнотежене исхране, важно је да се обрати пажња на његов састав, величину порције и то са чим га једете.
Пецива направљена од белог брашна често садрже мање влакана од производа од интегралних житарица, док поједине врсте, нарочито лисната теста, могу да имају доста масти.
Слатки кроасани и пецива са разним филовима могу да садрже и значајне количине шећера.
То не значи да би требало потпуно да их избаците из исхране, већ да обратите пажњу на учесталост и количину коју једете.
Зашто није важно да гледате само калорије?
Број калорија може да буде користан податак, али не говори вам све о томе колико је одређена намирница хранљива нити колико ће вас дуго држати ситим.
Два пецива са сличном енергетском вредношћу могу знатно да се разликују по количини протеина, влакана, масти и соли.
За доручак је, поред енергије, важно да се обезбеде и хранљиве материје које доприносе ситости.
Због тога пециво може да буде бољи избор када се комбинује са намирницама које садрже протеине, попут јогурта, сира или јаја, као и са поврћем.
Таква комбинација може да обезбеди разноврснији оброк него када поједете само кифлу или кроасан.
Да ли свакодневно једење пецива може да буде проблем?
Само по себи, свакодневно конзумирање пецива не значи да се неко нездраво храни.
Много је важније каква је укупна исхрана, колико су оброци разноврсни и да ли се током дана уносе довољне количине воћа, поврћа, протеина и влакана.
Проблем може да настане ако пецива, нарочито она са много масти, соли или додатог шећера, често замењују нутритивно разноврсније оброке.
У таквој ситуацији особа може да унесе довољно или чак много енергије, а да истовремено не добије довољно неких важних хранљивих материја.
Управо зато би истицање нутритивних информација, уколико би било уведено као обавеза, могло да помогне купцима да лакше упореде производе и донесу информисанију одлуку.
Калорије би биле само један део те слике, док би подаци о саставу хране пружили потпунији увид у оно што свакодневно бирате за доручак.
мондо.рс
