Српска православна црква и верници данас славе светог мученика Иполита.
Свети Иполит био је надзорник тамница у Риму, рођен и васпитаван као незнабожац. Када је свети Лаверентије архиђакон бачен у тамницу, Иполиту је цар наредио да посебно обрати пажњу на њега. Иполит је тада својим очима видео како је свети Лаврентије поврато вид слепом Лукилију, дугогодишњем тамничару, и како је исцелио многе друге болеснике.
Након што је све то видео, поверовао је у Христа и крстио се. Када га је Лаврентије крстио, Иполит је имао небеско привиђење и рекао је: „Видех невине душе у великој радости (тј. на небесима)“.
После тога одвео је Лаврентија у свој дом где му је крстио сву децу које је, са дадиљом Конкордијом, било деветнаест.
Када је Лаврентије био убијен за Христа, Иполит је ноћу узео тело овог мученика и часно га сахранио. Међутим, то је некако дошло до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој, Иполит је био ухваћен и изведен пред цара.
Пошто није хтео да се одрекне вере, тучен је камењем по устима. Потом је цар наредио да га раздену нагог и шибају, али Иполит му је на то, како прича каже, мирно поручио: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!“ Тада су га протегли по земљи и ударали немилосрдно, а Иполит је само гласно изговарао: „Хришћанин сам!“
Међутим, најстрашније искушење тек је чекало овог светитеља. Цар је чуо да су се и сви чланови Иполитове породице крстили и наредио је да их доведу. Управо је стара дадиља била та које је пркосну цару рекла истину: „Ми више желимо с нашим господарем часно умрети у вери Христовој него ли бешчасно с вама нечестивима живети“. Након тога, предање каже, она је била прво убијена, а онда и сви остали чланови Иполитове породице и то на његове очи. Најзад се Иполита везали за дивљег коња и вукли га тамо и овамо све док мученик душу своју није предао Богу.
Празник сваког дома
Због страшне смрти која је задесила овог хришћанина, али и целу његову породицу, данашњи празник сматра се празником сваког дома у коме влада мир и слога и у коме споне љубави повезују родитеље и њихову децу.
У старој Србији је постојао обичај који се понегде и до данас одржао да породице данас заједно одлазе у цркву и пале свеће у част Светог мученика Иполита. Сви би требало да се помоле за здравље и да остатак дана проведу заједно. Верује се да ће чланове те породице срећа пратити преко целе године.
курир.рс
