Копаоник је током 2025. године био најпосећенији национални парк у Србији, док је Тара остварила највећи приход. Ипак, када се погледа нето добит, прво место припада Ђердапу, који је зараду више него удвостручио и стигао до готово 15 милиона динара.
Национални паркови у Србији нису важни само због заштите природе, већ представљају и значајан део туристичке и привредне понуде земље. Србија има пет националних паркова – Фрушку гору, Ђердап, Тару, Копаоник и Шар-планину, чије је управљање уређено посебним законом.
Финансијски резултати за 2025. годину показују занимљив тренд. Приходи четири национална парка за која су доступни подаци наставили су да расту, али је њихова укупна добит истовремено значајно смањена.
Током прошле године ова четири парка остварила су укупно 1,59 милијарди динара прихода, док је збирна нето добит износила око 25,4 милиона динара.
У односу на 2024. годину, приходи су порасли за 76,6 милиона динара, односно 5,1 одсто. Са друге стране, укупна нето добит смањена је за 10,34 милиона динара, што представља пад од око 29 одсто.
На овакав резултат највише су утицали слабији финансијски резултати Копаоника и Таре. Ђердап је, међутим, направио велики помак и значајно повећао профит, док је Фрушка гора остала у плусу, али са веома скромном добити.
Копаоник привукао највише туриста, али зарадио најмање
Копаоник је током 2025. године био најпосећенији међу националним парковима за које постоје подаци о туристичком промету. Према подацима Републичког завода за статистику, посетила су га 154.242 туриста.
Раст броја посетилаца допринео је повећању прихода, који су са 230,5 милиона динара порасли на 271,5 милиона динара.
Међутим, профит није пратио раст прихода. Нето добит Копаоника пала је са 12,1 милион динара на свега 1,3 милиона динара.
Овај национални парк ипак предњачи када је реч о зарадама запослених. Са 62 радника, Копаоник има највишу просечну бруто плату међу анализираним парковима, 156.656 динара месечно.
Фрушка гора: више од 100.000 туриста, али минимална добит
Фрушку гору је током 2025. године посетило 106.288 туриста, што је сврстава на друго место по посећености.
Приходи су повећани са 436,8 милиона на 464,6 милиона динара, али већи промет није довео до значајнијег раста добити.
Нето резултат пао је на свега 1,5 милиона динара.
У овом националном парку запослена су 132 радника, док просечна бруто плата износи 134.892 динара.
Тара остварила највећи приход
Тара је прошле године имала знатно мање посетилаца од Копаоника и Фрушке горе. Према подацима РЗС-а, регистрован је 60.301 туриста.
Ипак, управо Тара је остварила највећи приход међу анализираним националним парковима, 489,7 милиона динара.
Профит је, међутим, значајно смањен. Са 14,7 милиона динара у 2024. години пао је на 7,6 милиона динара.
Тара има и највећи број запослених – 193 радника, док просечна бруто плата износи 121.934 динара.
Посебност овог националног парка је и то што се око 11.403 хектара, односно готово половина његове површине, налази у приватном власништву.
Ђердап профитни рекордер
Највећи национални парк у Србији, Ђердап, имао је најбоље финансијске резултате у 2025. години.
Простире се на 63.786 хектара дуж Дунава, а због специфичне географије и дужине од више од 100 километара његову посећеност није лако упоређивати са планинским националним парковима.
Када је пословање у питању, резултати су знатно јаснији. Приход је повећан са 342,2 милиона на 362,1 милион динара, док је нето добит више него удвостручена, са 7,1 милион на 14,9 милиона динара.
Бољем резултату допринели су контрола трошкова и боље коришћење туристичких потенцијала, попут Ђердапске клисуре и Лепенског Вира.
Ђердап има 94 запослена, а просечна бруто плата износи 141.969 динара.
Тако је овај национални парк постао најпрофитабилнији у Србији, иако није рекордер ни по броју туриста ни по укупним приходима, пише Бизнис.рс.
Подаци за 2025. годину тако показују да већи број посетилаца не значи аутоматски и већу профитабилност. Копаоник предњачи по посећености и просечним зарадама, Тара по приходима, док Ђердап остварује највећу нето добит.
бизпортал.рс
