ЈОШ један велики успех младих српских хемичара из Математичке гимназије на Интернационалном хемијском турниру у Јужној Кореји.
Андреј Дробњаковић освојио је златну медаљу и посебно признање за најбољег рецензента, Уна Вујадиновић сребрну медаљу, а Ирина Алимпијевић и Јован Кулезић бронзу. Наш тим је у екипној конкуренцији заузео треће место. Ментор шампиона био је Димитрије Глигоровски.
Према речима Андреја Дробњаковића, нису се такмичили у класичном решавању задатака. Њихов изазов био је много сложенији: десет проблема из различитих области хемије добијају чак пола године унапред, а затим имају месеце да их истраже, анализирају и припреме сопствена решења. Сваки тим има репортера, опонента и рецезента.
– Од такмичара се не очекује да само добро познају формуле и чињенице, већ се мора трагати за литературом, повезивати знање из различитих области, проверавати претпоставке и осмишљавати начин на који ће своје закључке доказати – каже Андреј. – Проблеми могу да захвате практично читав спектар хемије, због чега је за припрему потребно и широко знање и способност да се уђе дубоко у једну конкретну тему.
Управо по томе је Интернационални хемијски турнир посебан. Уместо да ученици само седну и решавају задатке у ограниченом времену, од њих се очекује да размишљају попут младих научника. Када дође такмичење, није довољно имати добро решење, потребно је умети га јасно представити и одбранити пред људима који ће покушати да пронађу његове слабости.
– То је заправо као нека врста научне дебате – објашњава Андреј. – У свакој рунди три екипе добијају различите улоге. Једна је репортер и представља своје решење, друга је опонент и покушава да пронађе његове слабе тачке, док је трећа рецензент и процењује како су се обе екипе показале. У наредним рундама улоге се мењају, па сваки тим мора да буде пођеднако добар у решавању проблема, критичком размишљању и аргументацији.
Због тога се такмичење често може замислити као спој хемијске лабораторије, научне конференције и дебате. Ученици не бране само резултат до ког су дошли, већ и начин размишљања који их је до тог резултата довео. Други тим има задатак да пажљиво слуша, поставља права питања и покуша да пронађе оно што је први тим можда превидио.
Наши ученици кажу да су им међу најјачим конкурентима били вршњаци из Мађарске и Велике Британије, па је освајање екипне бронзе у таквој конкуренцији посебно значајно.
Посебно је бриљирао управо капитен Андреј Дробњаковић. Осим златне медаље у индивидуалној конкуренцији, добио је и признање за најбољег рецензента. То признање је занимљиво управо зато што показује да се на турниру не вреднује само способност да се дође до решења, већ и да се разуме и критички процени туђи научни рад. И можда је управо у томе највећа вредност оваквих такмичења – она младе не уче само да знају хемију, већ да постављају питања, сумњају у сопствене закључке, слушају аргументе других и бране своје идеје када верују да су у праву.
За неколико дана Андреј ће своје знање понети на други крај света. После Јужне Кореје, следећа станица биће Америка где почиње студије на чувеном Масачусетском институту за технологију (МИТ).
новости.рс
