На данашњи дан, 15. децембра 1914. године, ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена је Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и тиме започеле светски рат.
Победа српских војника, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.
Колубарска битка није само највећа савезничка победа остварена током 1914. године, већ је и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе, која је из дефанзиве успела да ток борбе преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију.
Тактика коју је применио генерал Живојин Мишић, након победе на Колубари одликован чином војводе, представља јединствен пример војно-стратегијског преокрета који је безмало пораженој војсци донео најзначајнију победу у Првом светском рату
Једно од највећих стратишта српског народа, Колубарска битка вођена је на фронту дугом 200 километара, против два пута бројнијег и несразмерно јаче опремљеног завојевача војске Аустроугарске царевине. Тада је једна мала српска земља бацила у овај судбоносни судар 270000 бораца које су чинили сви људи града и села, сва интелигенција и читав подмладак једног народа.
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само Прве армије и концентрисаног удара на ВИ армију(која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света.
Колубарска битка је значајна и по томе што су обе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве којима би могле да ојачају своје линије тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други део фронта.