На данашњи дан 1961. године, у Стокхолму, српском књижевнику Иви Андрићу уручена је Нобелова награда за књижевност. Иво Андрић је до данашњег дана остао једини српски лауреат ове најпрестижније награде из области књижевности као и једини писац нобеловац са простора бивше Југославије.
1961. године у најужем избору за награду су, поред Андрића, били и енглески књижевници Лоренс Дарел и Грем Грин, Американац Џон Штајнбек и Италијан Алберто Моравија.
Свечана церемонија доделе Нобелових награда у области медицине, физике, хемије и књижевности, одржана је 10. децембра у раскошној дворани Концертне палате Шведске академије. Иво Андрић се по добијању признања обратио окупљенима на француском језику, а његов говор „О причи и причању” касније је објављен у оквиру Андрићевих Сабраних дела.
Награда му је уручена за роман На Дрини ћуприја али и за целокупни дотадашњи књижевни рад. У образложењу је између осталог стајало и да „његова проза садржи епски набој којим прати људске судбине из историје своје земље“.
Иво Андрић (Травник, 1892 – Београд, 1975) један је од најзначајнијих писаца са ових простора. Рођен је у Травнику, одрастао у Вишеграду, школе похађао у Сарајеву, Загребу, Бечу, Кракову, тамновао у аустроугарским затворима као припадник организације Млада Босна. Године 1919. се настањује у Београду и ступа у дипломатску службу, у којој остаје све до избијања Другог светског рата. У међувремену, 1924. године, докторирао је на Универзитету у Грацу, са темом из области филозофских наука. Аутор је неколико романа, више дела приповедачке прозе и лирско-филозофске поезије, есеја и критика. Своје најзначајније романе (На Дрини ћуприја, Госпођица и Травничка хроника) написао је у Београду, током окупације 1941 – 1945.
Дрина Инфо портал
