Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском сабору у Москви
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Григорија Богослова.
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског.
Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом.
Познат је и по свом учењу о Светој Тројици које су касније користили су и Свети Оци Цркве: Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски, њега је после проучио и потврдио и Први васељенски сабор (325).
Када је почело прогонство хришћана под царем Децијем Трајаном (249-251), свети Григорије је одвео своје вернике у удаљену планину. Међутим, један незнабожац их је пријавио прогонитељима, и војници су опколили планину. Светитељ је предавши упуства свом ђакону, отишао на отворено место, подигао своје руке ка небу, и почео да се моли Богу. Војници су претражили планину неколико пута, пролазећи поред хришћана, не видевши их, тако да су коначно одустали у потрази и отишли. По повратку у град, рекли су да на планини нема никога и да само два дрвета стоје једно наспрам другог. Незнабожац који је издао место скривања Хришћана се прво изненадио, а онда поверовавши у Христа и сам се обратио у хришћанство.
По престанку прогонстава, Свети Григорије се вратио у Неокесарију. Успоставио је дане прослављања мученика који су пострадали за Христа. У то време се почело ширити лажно учење Павла Самосатског, патријарха Антиохије. Та јерес је погрешно учила о суштини Свете Тројице и суштини Бога Оца. Осуђена је на помесном сабору у Антиохији (265), где је учествовао и Свети Григорије
Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши:
– Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живео до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига.
Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину.
Заштитник мудрих људи
Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском сабору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.
Како је реч о једном од најученијих хришћанских светитеља у неким крајевима Србије Свети Григорије Богослов данас важи за заштитника мудрих и учених људи. Стари кажу да ђаци који имају проблем са савлађивањем неког градива на данашњи дан треба пажљиво да прочитају лекције које их муче и да се након тога помоле Светом Григорију.
Верује се да ће тако научено градиво бити заувек запамћено, па ни добра оцена неће изостати.
24 седам
