Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, u narodu poznat kao Đurđic. Iako nije crveno slovo, Đurđic je česta krsna slava kod srpskih porodica.
Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.
Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
U noći uoči stradanja, sveti Đorđe je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Đorđe je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. Mošti Svetog Đorđa su po njegovoj vlastitoj želji prenete u Lidu palestinsku u hram koji je njemu posvećen.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Đorđe je predstavljen kako – jašući na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem – ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. Na ikonama za praznik Đurđic se predstavlja bez konja, u stojećem položaju sa kopljem ili mačem u ruci.
U pravoslavnim manastirima Sveti Đorđe je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem. Sveti Georgije je veoma poštovan u srpskom narodu i slavi se dva puta godišnje – 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja – Đurđic, i 6. maja, kada se obeležava dan njegove smrti – Đurđevdan.
Drina Info
