Српска православна црква и верници данас обележавају празник преноса моштију Светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц. Иако није црвено слово, Ђурђиц је честа крсна слава код српских породица.
Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.
Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.
У ноћи уочи страдања, свети Ђорђе је видео Христа, који му је на главу ставио венац победника и рекао да ће ускоро бити са њим. Свети Ђорђе је то сновиђење испричао свом слуги и замолио га да његово тело пренесе у Палестину, завичај његове мајке. Мошти Светог Ђорђа су по његовој властитој жељи пренете у Лиду палестинску у храм који је њему посвећен.
На православним иконама и средњовековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како – јашући на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем – убија аждају, која је симбол паганске вере. На иконама за празник Ђурђиц се представља без коња, у стојећем положају са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем. Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње – 16. новембра као празник преноса моштију светитеља – Ђурђиц, и 6. маја, када се обележава дан његове смрти – Ђурђевдан.
Дрина Инфо
