Поводом двадесет година од несреће услед које смо остали без једне од највећих легедни релија, Обрена Тешића, у његовом родном граду одржана је манифестација „Обрен Тешић 20 година после“. Тада је приказан и докуменетарни филм „Фантастични рели“, који говори о његовој каријери, а на коме су радили Јован Јелисавчић и његови пријатељи. Управо на том догађају Јован долази до информације да се Тешићев шампионски аутомобил из 1994. године, Сузуки Свифт ГТи, са којим је те године био шампион СР Југославије у генералном пласману, налази у Сарајеву, потпуно очуван. Од тог момента креће се у пројекат да се аутомобил врати у Бајину Башту, одакле је одвежен пре више од 20 година.
Од идеје до релазације прошло је скоро више од годину дана, а разговарали смо управо са Јованом Јелисавчићем, који нас је увео у причу од почетка, као и открио ко је све заслужан за релазацију исте.
„Вест да је Обренов Сузуки сачуван и да је у добром стању су нам донели пријатељи из Сарајева, који су дошли на догађај који смо организовали поводом 20. година од трагичног догађаја на Трајал релију. Рекли су нам да је ауто купио један момак из Сарајева и да намерава да са њим вози брдо у новој сезони. Као доказ нам је показао слике и папире, који су нам потврдили да се заиста ради о том Сузкију, који је 1994. био шамионски ауто у генералном пласману шампионата бивше Југославије. Одмах након тога отишао сам у Сарајево да се и уживо уверим у веродостојност приче, али и изблиза видим у каквом се стању ауто налази. Тада сам и договорио са Мирнесом (дечко код кога је аутомобил тада био), куповину Сузукија и овом приликом бих му се још једном захвалио што га је сачувао за нас, иако је имао и других понуда за њега. Онда сам заједно са покојним Миломиром Јовановићем Тицом кренуо у прикупљање новца, али нажалост Тицу је болест и прерана смрт спречила да, по ко зна који пут, за свог пријатеља бесебично учини све што је потребно да га отргне од заборава. Све оно што је Тица започео тада је без поговора преузео Борко Мијаиловић, јер њих двојица су и у оном сјајном времену били „мотор“ Обреновог клуба. Уз помоћ Обренових пријатеља, али и неких младих људи, који се намећу као неко ко би у будућност могао да сачува и настави традицију аутомобилизма у Бајиној Башти, успели смо да сакупимо довољно новца за аутомобил и да га откупимо“, рекао је Јелисавчић.
Сузуки је од 1995. године променио више власника и одвозио приличан број трка, али на срећу прошао је без икаквих битних оштећења и остао је скоро па идентичан као пре.
„Сузуки је је првенствено отишао у руке Миодрага Рајковића, који га је након неколико сезона продао неким момцима, па онда они даље и тако све док опет није дошао у Бајину Башту, где му је и место. У сваком случају се испоставило да је аутомобил променио око шест власника, али да нико од њих није одвезао са њим много трка. Већи је проблем настао што је био гаражиран превише, а са друге стране што мања километража на тркама давала му је већу шансу да остане читав. Могло би се рећи да је имао доста среће, што је пролазио кроз добре руке, што га нико није купио за делове или да га нико није речено речником тркача „утоталио”. Ја причам о периоду од 22, 23 године од момента одласка и поновног доласка у Бајину Башту, зато је и ова прича сама за себе довољно занимљива“, рекао је Јелисавчић.
Оно што наше читаоце вероватно највише занима је и који су даљи планови са овим аутомобилом, а Јован је био љубазан да нам и то открије.
„План је да га репарирамо, да му вратимо онај изглед који је имао док га је возио Обрен, такође да га и механички дотегнемо, иако је он и сада у возном стању. И даље иде невероватно добро. Битно је да га заштитимо, јер он за нас има једну другу вредност, он је реално музејски експонат, који сведочи о једном времену и ми ћемо га тако и третирати“, рекао је он.
Разговарали смо и о актуелним пројектима, играном и документарном филму, који сведоче о лику и делу славног такмичара, за многе непоновљивог, Обрена Тешића.
„Што се тиче играног филма рећи ћу само да је све у процесу и даље, као и да ће се о томе знати више кад за то дође време. Ових дана сам у преговорима са потенцијалним спонзорима за наставак документарног филма и уколико се договоримо, могли бисмо до пролећа да завршимо снимање. А што се тиче реплика аутомобила, сигурно ћемо радити Сијеру, а после ње и Ескорта који је возио Дубљанин. Свакако, размишљамо и о Фићи и Југу, али је то, чини ми се, ипак пруступачнији процес него ова два Форда, која су и скупља и све их је мање. Сећање на Обрена је један чин који свако обавља на свој начин. Људи га се сећају и ја то видим на разним местима. Ја ћу покушати кроз екранизовање једне приче о аутомобилизму, ти ћеш кроз текстове у новинама, општина можда донесе одлуку да део једне улице понесе његово име. Сигуран сам да ће овај град (Бајина Башта) пронаћи начин да се одужи свом шампиону“, закључио је Јован Јелисавчић за наш портал.
RallyMagazinTeam фото: gina.rs
