Српска православна црква обележава данас велики празник посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.
Светковина која се увек празнује 4. децембра, у црквеном календару означена је црвеним словом и спомен је на дан кад је Пресвета Богородица предата на службу Богу.
Кад је Пресвета Дева Марија напунила три године, њени родитељи Јоаким и Ана довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм као што су раније обећали.
У свечаној поворци, Марија је ишла свечано одевена и украшена, између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи. На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече и Крститеља и увео је у светињу.
Родитељи су принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући. Марија је у храму остала наредних девет година.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Управо за Свету Гору везана је занимљивост која се односи на Мајку Божју. Наиме, она је једна од ретких жена којој је дозвољено да ступи на тло ове јединствене монашке заједнице, после њеног мисионарског пута по Светој земљи (Израелу).
Она је због тога и заштитница целе Свете Горе, која се још и назива Богородичин врт.
Верује се да је на Светој Гори боравила и Јелена, жена цара Душана, али, према легенди, она није додиривала тло него су је носили.
Друга занимљивост за Свету Гору, односно за српски манастир Хиландар, односи се на домаћинство славе.
Данас, на дан славе Хиландара, домаћин светковине биће игуман грчког манастира Ватопеда, а када је слава овога храма, онда домаћинство преузима хиландарски игуман. Ово се вековима ради у спомен на сусрет оца и сина, Растка и Немање, потоњих Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који се догодио баш у Ватопеду.
Извор: Курир и Глас Западне Србије
