Живописне легенде о бајинобаштанским селима

0 710

Живописан је и за туристе све привлачнији бајинобаштански крај: с реком Дрином, Националним парком Тара, манастиром Рача, најкраћом реком званом Година (дуга 365 метара)… А путеви до тих лепота неретко воде поред села ретких и необичних имена.

У том крају су и Зарожје, Мале и Велике Пачаџије, Својдруг, Гвоздац, Злодол, Пилица, Солотуша, Црвица, Бесеровина, Стрмово, Оклетац, Сијерач, Бачевци, Заглавак, Драксин, Пепељ, Пашина Раван, Љештанско, Обајгора, Вишесава, Јакаљ и разна друга. Читају се њихова имена на путоказима дуж главних и локалних путева, већина их је у брдима овог пространог краја. А зашто су овако називана, мање је познато. Понегде то није лако ни сазнати.

Поглед из Великих Пачаџија на Мале Паџије Фото: С. Јовичић

Тако смо недавно путем пролазили кроз Пилицу ка Бајиној Башти, па нам је пажњу привукла табла с натписом Велике Паџачије. То је невелико село до кога се с пута прилази кривудавом стазом узбрдо, одмах поред су и Мале Пачаџије. Зашто се баш овако зову, покушали смо да сазнамо попевши се у та брда. Али тамо кућа мало и житеља још мање, одлазе људи из планинских села. Нико од ретких које смо овде срели није знао да нам објасни откуд име Пачаџије. – Можда ће то једини знати Слободан Гагић – упутише нас.

Нађосмо и Слободана, пензионер је, зна о локалној прошлости. – Нико о имену са сигурношћу не може да каже, с тим што има предање да су се некад давно из Херцеговине овде доселила двојица браће. Један се звао велики Пача, други мали Пача. Две супротне стране брда су населили, по њима настадоше Велике и Мале Пачаџије – казује он.

Табла с пута ка селу Велике Пачаџије Фото: С. Јовичић

Имена појединих других бајинобаштанских села проучавали су овдашњи истраживачи прошлости. У хроници “Зарожје под Повленом“ писац и новинар Обрад Додић пише о Зарожју, планинском селу познатом по воденици Глишићевог јунака вампира Саве Савановића.

– За разлику од највећег броја села у Србији за које није могуће поуздано утврдити како су добила данашње име, код Зарожја то није случај. Нема дилеме око тога да је село добило име по Роговима, високом масиву стена које се окомито уздиже изнад засеока Јагодићи. Име је, дакле, настало као “село иза Рогова“, “иза Рожја“, “за Рожјем“, временом Зарожје. По стенама Рогови је и назив реке Рогачице, која из неколико извора настаје на овом подручју, а касније је то исто име добила и варошица на ушћу те реке у Дрину – пише Додић, помињући и две легенде о називу Зарожја: по једној сељани су мазали и растезали кратак рог за кућу, по другој и жене и мушкарци овде су ишли’зарозани.

У близини је Пашина Раван, за коју аутор пише да је тако названа у турско доба. По легенди, турски паша се с војском улогорио у пољу поред речице Трешњице, па је онда решио да се од војске одвоји и на тој равни опреми свој бивак како доликује великашу. Ово место су зато прозвали Пашина Раван.

Подно тих брда, поред потока, налази се село Сијерач (Сјерач, Сирач), први пут пописано у кнежевини Србији 1818. са 28 кућа, помињано и у књигама Вука Караџића. Вероватно названо по житарици сијерак, налик кукурузу. “Од ње се кувала сјерчаница или прга, качамак и пура, врло сласна кад се у њу кајмака нагура“, читамо код Додића, који помиње и Љештанско, чије име је могло настати од лијешћа, старословенског леса, што би значило шума.

О селима поред Дрине пише Митар Јосиповић. Једно од њих је Стрмово, настало на неравном и стрмом терену. За овде досељене горштаке с дурмиторских висоравни ови предели, мада питомији, чак и од њихове постојбине били су стрмији. О настанку имена Бачевци  у народу се препричава легенда да су пред најездом Турака звона и архива из средњовековног манастира бачени у Дрину, а помиње се и бачијање, чување стада у планинама, као и турска реч бач која означава стару дажбину, наплату за прелаз преко граничне воде. У рукопису “Оклетац на кривој Дрини“ Јосиповић пише да је то село (куда је некад водио дрински пут, када су путнике ометала клизишта и мочваран терен ) названо од речи оклет. Оклетац значи “оно што се клиза“, што је, истиче аутор, леп народни израз који се примењује и на стене које се лако дају цепати.

Тако у недоглед са именима бајинобаштанских села, чија необичност заслужује да буде обједињена у каквој заједничкој књизи.

(објавила “Политика“ аутор Б.Пејовић)

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена