У свечаној сали Матице српске, у понедељак, 25. децембра, одржана је свечаност „Дан добротвора“ Матице српске, на којој су уручене повеље захвалности добротворима, доброчинитељима и дародавцима као и захвалнице оштинама које су подржале програмске активности Матице српске током ове године. Уз пригодан програм добротворима, дародавцима, доброчинитељима и представницима општина се захвалио и повеље захвалности уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић.
Свечаности су присуствовали потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић, генерални секретар Матице српске проф. др Милан Мицић, челници више градова и општина и дародавци и добротвори који су помогли рад Матице Српске у 2023. години.
Општини Бајина Башта захвалница најстарије српске књижевне, културне и научне институције додељена је за сарадњу, помоћ и подршку у 2023. години, а председник Матице српске је посебно нагласио бајинобаштанску манифестацију посвећену заштити и неговању ћирилице. Делегацију општине Бајина Башта чинили су председница општине Бајина Башта Весна Ђурић и руководилац пројекта „Дом ћирилице“ и председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“ Синиша Спасојевић. Са руководством Матице српске договорене су активности за наредну годину када се планирају научни скупови у Бајиној Башти, а стручни кадрови из Матице српске ће пружити помоћ у припреми сталне поставке у Музеју ћирилице који се гради као део комплекса „Дом ћирилице“ у Рачи код Бајине Баште.
Подсећамо да је у марту ове године потписан Протокол о сарадњи између Општине Бајина Башта и Матице српске, а циљ успостављања сарадње је унапређење квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројекатa. Протокол је посебан значај дао сарадњи на пројектима који се односе на неговање ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа. Матица српска је препознала значај низа активности на заштити и очувању ћирилице у Бајиној Башти које уз богато културно – историјско наслеђе чувене Рачанске књижевне и преписивачке школе овом месту са правом дају епитет престонице ћирилице.
