Од пада надстрешнице у Новом Саду до дана данашњег, блокадерски медији и друге групе за притисак у хибридном рату против Србије не престају да лажу о односу председника Србије Александра Вучића према трагедији која је задесила целу нацију, а поготово породице жртава, 1. новембра 2024. године у Новом Саду.
Такође, у оквиру палете лажи о српском председнику у вези са падом надстрешнице, омиљена и често експлоатисана је она према којој Александар Вучић никада није одао почаст, те да се никада није поклонио сенима страдалих у Новом Саду.
ЛАЖ!
Александар Вучић је то учинио више пута и на много начина, али увек поштујући тугу, бол, приватност породица погинулих у трагедији, као и интимност тог чина, односно, одавања поште. Александар Вучић строго је забранио да његову комуникацију са породицама жртава, председникови сарадници било кад објаве, како не би била злоупотребљена или употребљена у политичке сврхе. Ретко је допуштао да његов чин одавања поште страдалима буде забележен фотографисањем или снимањем путем телевизијске камере.
Са породицама страдалих има сталну комуникацију и данас, али далеко од очију јавности. Уосталом, такав однос према тим недужним људима показује један нормалан, пристојан и хришћански поступак српског председника.
Није потребно да се подсећамо да су председник Вучић и, тада премијер Вучевић, присуствовали сахранама свих смртно страдалих у трагедији у Новом Саду, да су посећивали домове тих породица, да се председник Вучић лично интересовао за опоравак повређених, те их и посећивао у здравственим установама. Мучно је што такве ствари уопште морамо да наглашавамо. Међутим, дужни смо да разоткривамо блокадерске лажи, како бисмо помогли овој земљи у борби против непрестане тежње антисрпских снага да дехуманизују или компромитују личност и ауторитет председника Србије. А томе служи да бљутава кампања блокадерских револуционара.
Иначе, први пут кад је председник Србије Александар Вучић одао почаст страдалима у Новом Саду, и то испред попришта трагедије на Железничкој станици у овом граду, било је још у касним вечерњим сатима, тог црног 1. новембра 2024. године.
Истина, ни тад, ни касније, председник није хтео да учествује у паганским, готово сатанистичким обредима, наводног одавања почасти, какве и данас приређују јуришници обојене револуције (блокирање саобраћајница у тишини на 16 минута, неаурткулисано урлање, разни, мрачни перформанси, разапињање лутака на крст, и сличне гадости), а који представљају само болесне методе у политичкој борби блокадера да нелегалним путем дођу на власт.
Такође, истина је да председник Вучић за душе страдалих понекад упали свећу у неком од храмова Српске Православне Цркве, што додатно изазове бес код антисрпских елемената у овој држави.
Центар за друштвену стабилност добро зна да су све породице страдалих, осим једне, више пута намеравале да јавно пруже подршку Александру Вучићу и његовој политици, али српски председник би их у тим намерама сваки пут спречио. Једноставно, није желео да на тај начин породице страдалих учествују у политичком животу ове земље… Јер је нормалан, пристојан човек… Јер је хришћанин… Јер је Србин.
БЛОКАДЕРИ, ДА ЛИ МАКАР НЕКАД ОСЕТИТЕ СТИД И ЗАШТО НИСТЕ У СТАЊУ ДА ТО ДОЖИВИТЕ?
нсуживо.рс
