Вашари у Бајиној Башти нису само низ тезги, шарених производа и гужва која на један дан мења уобичајени ритам града. Они су део локалне традиције, место трговине и сусрета, али и прилика да се види како су се потребе, навике и начин живота становника мењали кроз време.
Некада су се називали панађурима. Та стара реч, грчког порекла, у Србији је званично коришћена током 19. века за велике народне скупове и сајмове. У време када продавнице нису постојале у данашњем облику, панађури су имали важну практичну улогу. На њима су се куповали стока, пољопривредни алати, тканине, посуђе и све оно што је било потребно једном домаћинству.
Одржавани су углавном у време великих црквених празника, када није било већих пољопривредних радова, како би и становници удаљених села могли да дођу. Термини су унапред утврђивани и усклађивани са другим местима, јер су путујући трговци прелазили из вароши у варош, носећи робу, вести и приче из различитих крајева.
Према старим календарима Краљевине Србије, у Бајиној Башти је један од првих забележених термина за панађур био 2. септембар по јулијанском календару, на празник Светог Јоаникија, првог патријарха српског, а панађур је трајао три дана. Од 1888. године помиње се и 21. мај, празник Светог цара Константина и царице Јелене, такође по тадашњем званичном календару.
Иако су се роба и начин трговине променили, суштина вашара остала је слична. И данас се дуж тезги могу видети одећа, текстил, кућне потрепштине, цвеће, посуђе, корпе, играчке и слаткиши. Најмлађе и даље највише привлаче лицидерска срца, шарене лизалице и производи који се ретко могу видети у свакодневној понуди продавница.
Посебну вредност вашарима дају занатлије и мали произвођачи. Ручно плетене корпе, послужавници, столице и украси за дом подсећају да традиционални занати још имају своје место и купце. За многе продавце вашар представља прилику да директно представе свој рад, разговарају са купцима и чују шта људи највише траже.
На појединим тезгама и даље се могу пронаћи грамофонске плоче, касете и компакт-дискови. Музика која допире између штандова код старијих посетилаца буди успомене, док млађима показује како је изгледало време пре дигиталних платформи. Управо та мешавина старог и новог чини вашарски простор посебним.
Вашари су одувек били више од куповине. На њима су се размењивале информације, уговарали послови, сретали рођаци и пријатељи и упознавали млади. Лицидерско срце није било само слаткиш, већ и поклон са посебном поруком, док се за одлазак на панађур често облачило најбоље, такозвано стајаће одело.
И данас многи на вашар не долазе само због куповине. Долазе да прошетају, сретну познате људе, застану у разговору и виде шта има ново. Цењкање и договарање око цене и даље су део атмосфере, али је сусрет људи остао најважнији део ових догађаја.
Прокопски вашар и вашар поводом Светог цара Константина и царице Јелене настављају традицију која у Бајиној Башти траје дуже од једног века. Број продаваца и посетилаца може да се мења од године до године, посебно када се слични догађаји истовремено одржавају у другим местима, али вашар и даље задржава своју улогу у локалном животу.
За Бајину Башту, вашари су истовремено део културног наслеђа, подршка малим трговцима и занатлијама и место које повезује град и село. У времену великих трговинских центара и интернет куповине, они чувају непосредан контакт између продавца и купца, али и нешто још важније — навику људи да се сретну, разговарају и проведу време заједно.
Зато вашар није само дан трговине. Он је жива слика локалне заједнице, њених навика, успомена и начина на који традиција наставља да живи у савременом времену.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
