УЖИЦЕ: 115 година од почетка рада хидроцентрале под градом

0 736

2. августа 1900.године, почела је са радом „Хидроцентрала под градом“ на реци Ђетињи, само четири године после хидроцентрале на Нијагариним водопадима где су полифазни принципи први пут примењени. То је прва хидроцентрала у Србији и међу првима у Европи по Теслиним принципима полифазних струја.

11013474_996057720414364_2457519487878021910_n

Краљ Александар I Обреновић поставио је камен темељац 1899. године, месинганим чекићем направљеним специјално за ту прилику, који се чува у Народном музеју у Ужицу. Хидроцентрала је направљена за потребе Ткачке радионице и осветљење градских улица, док се вишак електричне енергије продавао грађанима за домаћинства. Потпуна електрификација Ужица завршена је крајем 1900. године.

11701076_996057787081024_8482192223393716428_n

Иницијатор изградње хидроцентрале био је професор и физичар Ђорђе Станојевић. Боравећи у Ужицу поводом испита зрелости у Ужичкој гимназији, предложио је члановима акционарског одбора да за покретање разбоја искористе хидро потенцијал реке Ђетиње. Предлог је затим презентован акционарима Ткачнице и кренуло се у прикупљање средстава за његову реализацију.

11217571_996057763747693_7252488852074932105_n

Инжењер Аћим Стевовић израдио је пројекат који је обухватао зграду хидроцентрале, брану висине 5,7м и јаз у дужини 775,9м. Сви радови су завршени у рекордном року од годину дана. Опрема је набављена од фирме Simens & Halske, а назив фирме на орману са инструментима био је исписан ћирилицом. Произвођач турбина била је фирма Danubius – Maschinen Hartmann. Опрема је транспортована возом до Крагујевца, а затим до Ужица специјално конструисаним воловским колима, која су имала точкове од пуног дрвета (врндељи).

11831675_996057507081052_3472146512138940082_n

Капацитет производње електричне енергије је удвостручен 1903/04.г. куповином још једног генератора и једне турбине. До средине 1901. било је постављено око 1400 сијаличних места. Дужина варошке мреже била је око 6,7км, Током Првог и Другог светског рата хидроцентрала је радила под управом окупатора. Цена електричне енергије за време окупације била је повећана за 40-50%. Године 1973. приликом изградње пруге Београд – Бар јаз за довод воде је затрпан а рад хидроцентрале прекинут. Зграда хидроцентрале и њена непосредна околина проглашени су за културно добро од великог значаја 14. јула 1977.године. Реконструисана је 1990. и 2000.године и данас је у функцији. Од 2009. године доступна је посетиоцима.

Текст: Горан Новаковић, кустос-историчар

Фотографије: Фото-збирка Друштва историчара Ужица

Извор: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА УЖИЦЕ

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена