Србија је померање сата, односно летње рачунање времена увела 1983. године
Дугонајављивано померање сата коначно је пред нама, тачније, дели нас још неколико сати од почетка летњег рачунања времена. У ноћи између суботе и недеље, 28. и 29. марта, почиње летње рачунање времена када ћемо сат померити унапред. Изгубићемо један сат сна, јер ћемо у 2 сата ујутро казаљке померити на 3 и тај дан ће трајати 23 сата.
Питањем шта нам је теже да прихватимо – пролећно или јесење померање казаљки сата – бавили су се научници. А резултати многих истраживања показују како је наше понашање у тесној вези са овим не само друштвеним, већ и психолошким феноменом.
У недељу, 29. марта, осетићемо једну промену, а то је да ће мрак ујутру дуже трајати!
Рецимо, у суботу, 28. марта, сунце излази у 5 сати, 26 минута и 8 секунди, а већ сутрадан, када померимо казаљке, мрак ће бити све до 6 сати, 42 минута и 16 секунди, јер ће сунце изаћи тек тада.
Ипак, упркос томе што ће дан почети касније, трајаће пола сата дуже – 12 сати, 37 минута и 16 секунди, све док не почне да пада ноћ заласком сунца у 19 сати, један минут и 32 секунде.
Дан раније, односно данас, у суботу, мрак ће пасти сат времена раније него сутра, тачно у – 18.01 сати.
„Треба лећи бар сат времена раније него иначе“
Како бисте лакше поднели ову промену, важно је непосредно пред померање казаљки почети са припремом и то тако што ћете вечерас лећи раније.
– Пре очекиваног померања сата, неких 3 до 4 дана, треба раније одлазити у кревет у односу на време у које се иначе спава. Треба лећи бар сат времена раније него што се уобичајено одлази – саветује др Радмила Шехић за „Блиц здравље“.
Зашто дан раније
Док су 2025. часовници померени 30. марта, ове године то ће се догодити дан раније и разлог за то је – календар.
Наиме, од 1996. године у целој Европској унији важи јединствено правило да летње рачунање времена почиње последње недеље у марту. Како се распоред дана у недељи мења из године у годину, ни та последња недеља не пада увек на исти датум. Тако је 2025. то био 30. март, док је 2026. године 29. март.
Противљење померању казаљки на сату два пута годишње присутно је у Европи већ годинама, а нарочито је било актуелно 2019. године када је ЕУ покренула питање трајног укидања померања сата. Али све је обустављено због пандемије короне, и та тема касније није враћана на дневни ред. Грађани Србије такође негодују због ове праксе и чекају да ЕУ коначно „закуца казаљке“, што ће аутоматски урадити и наша земља.
Које време одабрати – летње или зимско
Разлог зашто се земље ЕУ нису усагласиле око укидања померања сата није у томе да ли га треба укинути (већина се слаже да је пракса застарела), већ које време задржати (зимско или летње) и какве би последице то имало.
У предлогу Европске комисије из 2018. дозвољено је свакој држави да бира:
стално зимско време (природније, ближе сунцу)
стално летње време (више светла увече)
И ту је настала подела.
Такође, познато је да померање сата утиче на наш биоритам, а истраживања стручњака потврдила су да може да изазове физичке и психичке тегобе код многих. Неуролози упозоравају да велика опасност прети кардиоваскуларним болесницима и да постоји повећана опасност од срчаног удара.
Да ли смо у „погрешној“ зони
Померање сата увек изнова покреће стару дебату да ли смо у правој временској зони и шта би се десило када бисмо прешли на „грчко време“?
Многи љубитељи дугих летњих вечери маштају о томе да се изједначимо са Грчком, Бугарском и Румунијом, које се налазе у источноевропској временској зони (ЕЕТ). Ипак, иако та идеја звучи примамљиво, истина је да би такав потез донео и озбиљне последице по наш свакодневни живот.
Ако питате географију да ли смо у погрешној зони, одговор је – нисмо! Мапа подударања службеног и соларног времена, коју је објавила странице „Тхе Wорлд ин мапс“ на Инстаграму, показује да се Србија налази у светлозеленој зони, што значи да смо скоро тачно у центру средњоевропске временске зоне (ЦЕТ). Код нас је сат идеално усклађен са кретањем сунца, па када је подне на сату, сунце је заиста на свом врхунцу на небу.
Шта је „треће време“
Уколико би се померање укинуло, Србија би се нашла пред тешким избором. Пошто се налазимо на крајњем источном ободу средњоевропске временске зоне, мрак код нас пада раније него на Западу.
Ако бисмо изабрали трајно зимско време, преспавали бисмо онај први, ефикасни део обданице и остало би нам мало дневног светла у другом делу дана. С друге стране, трајно летње време би нам донело дуже вечерње светло, али би нас неприродно изместило из наше основне средњоевропске у источноевропску временску зону, чиме бисмо се одвојили од већег дела Европе којем припадамо.
Као најбоље компромисно решење, Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ предлаже „треће време“. То би заправо значило повратак на систем пре 1983. године: задржали бисмо трајно зимско рачунање времена и остали у нашој средњоевропској часовној зони, али бисмо радно време померили један час уназад.
На тај начин бисмо избегли све здравствене проблеме које доноси померање казаљки, остали бисмо усклађени са Европом, а обданицу бисмо искористили на најповољнији начин.
Зашто нам теже пада померање сата у марту
Већини људи теже пада померање сата у марту (летње рачунање времена) јер када се сат помера унапред (са 2.00 на 3.00), практично губимо један сат сна.
То често изазива:
– умор и поспаност током дана
– пад концентрације
– раздражљивост
– привремене проблеме са сном
Организму је теже да се прилагоди јер мора да заспи раније него што му природни ритам налаже. Наш унутрашњи ритам (циркадијални ритам) природно траје мало дуже од 24 сата (око 24,2 сата). То значи да нам је лакше да останемо будни дуже и легнемо касније, него да заспимо раније.
Када у пролеће померимо сат унапред, практично морамо да заспимо раније него што нам тело дозвољава и да се пробудимо раније него што смо спремни. То је као благи џет-лег. Јутарња светлост је главни сигнал који ресетује наш унутрашњи сат. После пролећног померања светлост долази „касније“ по биолошком времену па то отежава буђење и успорава прилагођавање.
Где нема померања сата
Ове земље су укинуле рачунање времена:
Русија – од 2014. године користи трајно зимско време (УТЦ+3)
Трска – од 2016. године остала на трајном летњем времену
Уругвај – престао да мења време пре око десет година
Азербејџан, Иран, Јордан, Сирија – укинули промену
Намибија – укинула сезонске помаке
Мексико – од 2022. године већина региона не мења време, осим пограничних са САД
Бразил – укинуо летње време 2019. године
Кина – цела земља користи једну временску зону (УТЦ+8) без померања сата
Индија – никада није имала летње рачунање времена
Јапан – укинуо 1951. године
Јужна Кореја – престала 1988. године
Аустралија – Квинсленд, Западна Аустралија и Северна територија не померају сат
Иако је првобитно била мера из ратног времена, летње рачунање времена постало је трајна карактеристика у многим земљама, настављајући да обликује свакодневне рутине, обрасце рада и начин на који људи доживљавају дневну светлост током целе године.
Када је почело померање сата у Србији
Подсетимо, у Србији сат се помера:
– последње недеље у марту – један сат унапред (почиње летње рачунање времена)
– последње недеље у октобру – један сат уназад (почиње зимско рачунање времена)
Србија је померање сата, односно летње рачунање времена увела 1983. године, док је још била део СФРЈ (Социјалистичке Федеративне Републике Југославије), а прво померање сата десило се у ноћи између 26. и 27. марта 1983. године, када су казаљке померене један сат унапред.
24седам.рс
