Познати духовник и митрополит Тихон Шевкунов открива шта нам путници са Титаника и исповести људи пред смрт говоре о правим животним вредностима и ономе за чим заиста жалимо на крају.
Митрополит Тихон Шевкунов истиче да људи на самртној постељи никада не жале за неоствареним богатством и пропуштеним пословним приликама, већ за учињеним добрим делима.
Примери путника са Титаника, попут милионера Џона Џејкоба Астора ИВ и Исидора Штрауса, показују како се морални принципи и брига за друге постављају испред сопственог опстанка.
Суочавање са крајем живота мења перспективу и враћа фокус на суштинске вредности, љубав према ближњима и несебичну подршку породици и околини.
У савременом свету многи теже лагодном животу, финансијској сигурности, доброј заради и материјалном успеху. Људи граде куће, улажу у каријеру, стварају иметак и настоје да себи и породици обезбеде што боље услове. Међутим, када се човек суочи са смрћу све оно што је годинама стицао добија сасвим другачију вредност, а у први план долазе односи, љубав и дела која су остала иза њега.
Управо о томе говорио је митрополит Тихон Шевкунов, иначе духовник Владимира Путина. Кроз примере страдалих на Титанику и сопствено искуство у исповедању људи пред смрт, он је истакао шта је оно за чим човек заиста жали и шта постаје најбитније када се приближи последњи час.
Митрополит Тихон подсетио је на судбину Џона Џејкоба Астора ИВ, једног од најбогатијих људи на свету, који се налазио на Титанику када је брод почео да тоне.
„Када је Титаник тонуо, на њему је био милионер Џон Џејкоб Астор ИВ. Имао је довољно новца на својим банковним рачунима да изгради 30 таквих бродова. Међутим, суочен са смртном опасношћу, изабрао је оно што је сматрао морално исправним и уступио своје место у чамцу за спасавање двоје уплашене деце“, навео је митрополит.
Говорећи о још једном богатом путнику, Исидору Штраусу, сувласнику познатог ланца робних кућа, Шевкунов је истакао да је и он одбио да заузме место у чамцу пре других. Његова супруга такође је одбила да се укрца, уступивши своје место новозапосленој собарици и бирајући да последње тренутке проведе уз свог мужа.
„Ови богати људи су радије изгубили своје богатство, па чак и своје животе, него да компромитују своје моралне принципе. Њихов избор у корист моралних вредности показао је сву светлост људске природе“, нагласио је митрополит Тихон.
Шта нам доносе последње исповести?
На причу о путницима са Титаника надовезао се личним искуством из свештеничког позива, преносећи оно што је слушао од људи током њихових последњих часова.
„Често сам морао да исповедам људе пред смрт. У својим исповестима никада нису жалили због чињенице да нису зарадили додатни милион, нису изградили луксузну кућу или постигли успех у послу“, рекао је Шевкунов.
Према његовим речима, оно за чим људи највише жале у тренуцима када се живот гаси јесте недостатак саосећања и добрих дела.
„У својим последњим сатима, људи жале, пре свега, због чињенице да нису учинили више доброг, што нису помогли или подржали своју породицу, вољене, или чак случајне пролазнике“, закључио је митрополит Тихон Шевкунов.
лепаисрећна.мондо.рс
