Када се данас прође центром Бајине Баште, тешко је на први поглед уочити колико се историје налази иза фасада старих кућа, кафана и некадашњих занатских радњи. Сачувани објекти показују како је од малог насеља настала уређена трговачка варош, а затим и савремено градско средиште.
Стара чаршија је зато важна за разумевање развоја Бајине Баште, али и као део њене културне и туристичке понуде.
Бајина Башта је формирана 1834. године на имањима села Пљескова, а име је добила по воћњаку Баје Османа. Решењем кнеза Александра Карађорђевића од 12. јула 1858. године основана је као варошица, а одлучено је и да у њу буде премештена канцеларија Рачанског среза.
Доношењем Закона о варошима и варошицама 1866. године Бајина Башта је изгубила статус варошице. Њени житељи су 8. јула 1871. године упутили захтев Министарству унутрашњих дела да јој тај статус буде враћен. Захтев су потписали бројни трговци, занатлије и механџије, истичући повољан положај места и његов значај за становништво околних села. Кнез Милан Обреновић је 15. септембра 1872. године поново уврстио Бајину Башту у ред српских варошица.
Од тог тренутка почиње њен убрзанији развој. Телеграфски саобраћај са Ужицем успостављен је 1876, а прва поштанска станица основана је 1881. године. Почела је да ради и царинарница, док је насеље уређивано према урбанистичком плану. Регулациони план из 1882. године поставио је основу градске мреже широких улица које се укрштају под правим углом. Средиште вароши било је на простору данашњег Трга краља Петра, на раскрсници путева према Ужицу и Босни.
Развој Бајине Баште носили су трговци, занатлије и механџије. У попису домаћинстава из 1883. године помињу се ковачи, абаџије, обућари, столари, бакалини, телеграфиста, учитељи и трговци. Њихове куће најчешће су истовремено биле места становања и рада – у приземљу су се налазиле радње и кафане, а на спрату породични станови или собе за путнике. Тако је настајала чаршија у којој су се преплитали свакодневни живот, трговина, занатство и дружење.
Најстарији сачувани објекти и данас подсећају на то време. Илића механа, саграђена 1864. године, није била само место за послужење. У њој су се читале новине, одржавали еснафски састанци, играле карте и размењивале вести.
Нова Цвијина механа, данашњи „Барон“, почела је да ради 18. јануара 1872. године и данас је један од најпрепознатљивијих објеката старе Бајине Баште. Преко пута налази се Јелисавчића кафана, саграђена крајем 19. века. У њој су се некада налазиле механа, собе за смештај гостију и дућан, а 1988. године проглашена је спомеником културе Републике Србије.
Изглед чаршије посебно се мењао почетком 20. века и у периоду између два светска рата. Тада су подизане спратне грађанске куће са стрмим крововима, украшеним фасадама и пажљиво израђеном столаријом. Међу њима су Малинића кућа из 1903. године, као и куће породица Јокић, Радосављевић, Дуњић и Бјеличић.
Кућа Милана Јокића, саграђена 1926. године на углу улица Браће Нинчића и Војводе Путника, издваја се богатом фасадном орнаментиком необарокног стила. Представља пример градитељства новоформиране грађанске елите између два светска рата и има статус споменика културе Републике Србије.
Хотел „Европа“, који је Светислав Веизовић саградио 1927. године, имао је велику салу, десет соба, малу фабрику за прављење леда и „содару“ за производњу безалкохолних пића. У њему су организоване игранке, забаве и позоришне представе, а 1936. године набављена је апаратура за приказивање тонских филмова. Пројекције су најчешће одржаване суботом.
У старој чаршији остале су забележене и приче људи који су уносили новине у живот вароши. Једна од њих је Милева Кадијевић, прва жена фотограф у Бајиној Башти.
Са супругом Стевом отворила је фотографску радњу на тргу, а 1959. године преселили су је у кућу Кнежевића, познату као „Фото Јадран“. Њене фотографије данас показују изглед улица, породични живот и различите догађаје у Бајиној Башти током друге половине 20. века.
Мењао се и централни градски простор. Некадашња пијаца била је место на којем су се окупљали продавци, купци и становници околних села.
Касније је на том простору уређен парк, а крајем јула 1984. године започета је изградња Робне куће „Београд“ и преуређење градског трга. Радови су завршени у септембру 1985. године. Током деценија мењали су се и други делови центра, а старе кафане, хотели, занатске радње и породичне куће добијали су нове намене или уступали место већим пословним и стамбеним објектима.
Развој града донео је нове стамбене, пословне и јавне објекте, док су поједине старе куће временом запуштене, порушене или знатно измењене. Неке су ипак задржале првобитни изглед и данас представљају препознатљив део градског центра. У ширем центру још постоје куће са очуваним старим прозорима, вратима и другим елементима варошке архитектуре.
Очување тих објеката не подразумева заустављање развоја града. Они се могу прилагодити савременим потребама и користити као пословни, угоститељски, изложбени или туристички простори, уз задржавање основних архитектонских обележја. Поједини објекти у Старој чаршији већ показују да старе куће могу имати нову намену и остати део свакодневног живота града.
Стара чаршија данас пружа добру основу за организовање културно-историјских обилазака и представљање развоја Бајине Баште посетиоцима. Старе куће, некадашње механе, хотели и занатске радње на релативно малом простору показују како се градско језгро мењало током више од једног века – од трговачке варошице до савремене Бајине Баште.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Бајина Башта. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
дрина.инфо
