Срби у среду и четвртак прослављају Дан државности у знак сећања на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу подигнут Први српски устанак који је означио почетак Српске револуције и стварања нововековне српске државе. На исти дан 1835. године је у Крагујевцу проглашен први Устав савремене српске државе који је био један од најдемократскијих устава тог времена. Сретење на овај начин спаја двa веома значајна пола развоја код Срба, један је борбени и жртвовање за ослобођење, а други је демократски и тежња за изградњом институција и правном заштитом најважнијих човекових слобода.
Дан државности Србије празнује се два дана 15. и 16. фебруара. У српском народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник – Сретење Господње. Празник Сретење прославља се од 541. године.
Сретење је верски и државни празник којим се обележавају два историјска датума веома битна за културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана 1804. године, српски устаници, предвођени будућим вождом Ђорђем Петровићем – Карађорђем, на збору у Орашцу одлучили су да подигну Први српски устанак. Устанички скуп, одржан у Орашцу, представља почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске власти. Мада је почео као локална побуна против дахија, устанак је прерастао у вишегодишњи рат који ће историчари назвати „српском револуцијом“.
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у великим биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију централне Србије. Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против Турака и процес обнављања своје државности.
Такође, 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав нововековне Србије, један од најдемократскијих и један од првих устава у Европи. Овај документ неће дуго опстати због међународног притиска на младу кнежевину, али ће имати огроман значај и остати упамћен као један од најлибералнијих устава које је Србија имала. Тако модеран устав написао је лекар и дипломатa Димитријe Давидовић, кога ће историја запамтити, пре свега, као првог српског новинара.
У Бајиној Башти Дан државности се обележава традиционално пригодним програмом и поделом поклона посетиоцима у Туристичком информативном центру и сувенирници.
По први пут овај национални празник у срцу Подриња биће обележен и великим концертом на градском тргу. У среду од 20 часова Бајинобаштани и туристи имаће прилику да уживају у наступу Алена Исламовића, истакнутог члана култних група „Бијело дугме“ и „Дивље јагоде“ који већ неколико деценија гради успешну соло каријеру.
