Срећан Дан државности Србије

0 14

Србија слави Дан државности  на велики верски празник Сретење Господње, када је 1804. година почео Први српски устанак за коначно ослобођење од турског ропства, а истог дана 1835. донет први Устав тадашње српске кнежевине.

Срећан Дан државности

Устанак је подигнут у Орашцу код Тополе 15. фебруара 1804. године, а непосредан повод била је „сеча кнезова“, односно убиство четворице српских првака у јануару, што је изазвала силно огорчење у народу.

Одлука о подизању устанка донета је на великом народном збору у Орашцу 15. фебруара, а на чело буне против дахија стао је вожд Ђорђе Петровић од Турака назван Карађорђе (Црни).

У прво време устанак је имао карактер борбе против јаничарских силеџија, али раја није хтела да положи оружје, без гаранције једне стране силе, ни након што је портин изасланик из Босне, Бећир-паша у августу наредио убиство четворице главних дахија у настојању да смири буну.

Срби су наставили да пружају снажан оружани отпор и тражили везе с Аустријом и Русијом, па се тако борба против дахија развила у борбу против три и по века турске тираније и власти.

У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа разбила је турске снаге у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, на Суводолу, у Београду и другим местима и ослободила готово целу територију тадашњег Београдског пашалука.

Први српски устанак је угушен 1813. године, али је две године касније букнуо други и тада је Србија имала великог заштитника у моћном руском царству све до 1830. када је на основу султановог хатишерифа постала вазална држава турског царства.

Сви успеси постигнути потом, између 1815. и 1833. године, имали су извориште у Првом устанку који је развио борбене и организаторске способности српског народа.

Успеси у Првом и Другом устанку, познати у европској историји као „српска револуција“, омогућили су да у време владавине кнеза Милоша Обреновића буду ударени темељи модерне српске нације и државе.

Први највиши правни акт земље, каквим се тада могло похвалити мало земаља у свету, усвојен је на заседању Народне скуштине на велики хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1835. које је одржано у порти православне цркве у Крагујевцу, тадашњој престоници кнежевине.

Хроничари су забележили да је тог дана заседање Скупштине „живо очекивано и од народа и од старешина“, да је стигло близу 2.500 званичних представника и око 10.000 знатижељника из вароши и околине, а у част доношења Устава, град је увече обасјао ватромет.

Сретењски устав имао је 14 глава и 142 члана који Србију дефинишу као независну кнежевину подељену у округе, срезове и општине.

Успостављено је пет министарстава (попечатељстава) – правде, унутрашњих дела, финансија, војних и иностраних дела, а просветом је најпре управљао министар правде, а потом спољних дела.

Устав је регулисао положај кнеза, државног Совјета и Скупштине, а цело једно поглавље било је посвећено грађанским правима.

Настао према пројекту Димитрија Давидовића, који је био поштовалац француских институција, Сретењски устав је убрзо опозван због протеста Турске, Аустрије и Русије, које су га сматрале претерано либералним.

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена