Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе Свету великомученицу Христину.
Христина је мучена суровим методама, како од народа, тако и од оца, како би је натерали да се одрекне љубави према Христу, али вера ју је одржала. Родом је из града Тира, била је ћерка намесника царског Урбана, идолопоклоника.
До своје једанаесте године она није знала ништа о Христу. Да би је сакрио од света, због њене лепоте, отац ју је затворио у кулу да ту живи изолована од свих. Дао јој је робиње да је служе, оставио у њене одаје идоле сребрне и златне да им свакодневно приноси жртве. Ипак, души младе Христине било је тескобно у тој идолопоклоничкој средини. Гледајући кроз прозор дању у сунце и све красоте света а ноћу у чудесно јато сјајних звезда, она по своме природном разуму дође до чврсте вере у једнога живога Бога.
Милостиви Бог, видећи њену чежњу за истином, послао јој је анђела свога који је прекрсти крсним знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању.
Након што је одбила да се приклони идолима, Урбан је наредио да његову ћерку Христину нагу обесе на мучилишту и оштрим гвожђем стружу и дробе њено чисто девичанско тело. Толико су јој састругали тело да су јој се кости виделе. Затим је протегао на гвозденом точку мучилишта и наредио да се под њом наложи огањ, а да се њено тело полива врелим уљем.
Тако мучена, света Христина је славила Бога и молила му се, а свети анђели невидљиво су стајали поред ње, олакшавајући јој патње. Затим, по Божјем наређењу, огроман пламен неочекивано је сукнуо из огња, полетео на присутне и опекао хиљаду њих. Пошто није знао шта више са њом да уради, отац је наредио да је баце у тамницу, а тамо је посетио Божји анђео, исцелио јој ране и донео јој храну.
После тога отац је наредио да је баце у море, па су јој његове слуге завезале огроман камен око врата и бациле је у море. Анђео Божји је примио и одвезао јој камен са врата, а светитељка је испливала и почела да хода по води као по сувом. Кад је изашла на копно, дошла је код свог ова који и даље није веровао да је у питању Божја сила, него је сматрао да је реч о магији, па је наредио да је опет баце у тамницу где је требало да је посеку мачем. Међутим, отац је неочекивано током ноћи био посечен косом смрт.
Молитва која се изговара на данашњи дан
„Овчица Твоја Исусе, Христина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.“
После његове смрти цар је на његово место поставио другог игемона Диона који је исто тако мучио свету Христину, али ни он није још дуго поживео. Следећи игемон био је Јулијан који је, поред многих мука на које је послао, наредио да јој одсеку језик којим је величала Христа. Света мученица је узела свој одсечени језик и бацила га Јулијану на очи и он је исток тренутка ослепео.
информер.рс
