Српска православна црква данас слави и обележава пренос моштију светог апостола Вартоломеја.
Српска православна црква (СПЦ) и верници данас обележавају пренос моштију Светог апостола Вартоломеја, свеца који у српском народу ужива велико поштовање, али и страхопоштовање под називом Вратолома.
Његов главни празник обележава се 24. јула, односно 11. јула по старом календару, док је данашњи дан посвећен чудесном догађају и спасавању његових светочестивих моштију
.Након што је овај велики апостол распет у јерменском граду Албанапољу, локални хришћани су скинули његово тело и сахранили га у оловном ковчегу. Како су се на његовом гробу дешавала бројна исцељења и чуда, број хришћана је нагло растао, па су незнабошци одлучили да стану на пут ширењу вере.
Узели су ковчег са Вартоломејевим моштима, заједно са још четири ковчега мученика Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија, и бацили их у морске дубине.
Међутим, догодило се велико чудо. Уместо да потону под тежином олова, ковчези су плутали морем и Божјим промислом се раздвојили на четири стране света. Акакијев ковчег је стигао у Аскалус, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на други део Сицилије, а Вартоломејев на Липарска острва.
Липарском епископу Агатону је у тајанственој визији откривено да се светитељеве мошти приближавају, па је са свештенством и народом изашао на обалу и дочекао их уз велику радост. Многи болесни су тог дана били исцељени, а мошти су положене у храм где су чуване све до 9. века, када су пред најездом муслимана пренете у италијански град Беневенто.
У српском народу овај светац је познат као Вратолома или Вртолома, а за његов празник везују се изузетно строга правила и забране. Народ верује да Вартоломеј не опрашта неверницима и онима који данас раде, јер би им сви послови у пољу могли пропасти у секунди, због чега је и настала позната изрека: „Смлатиће те као Вртолома праску“.
Због веровања да рад на данашњи дан призива град, поплаве и олује, сви послови на њивама се строго обустављају, а облачно време на овај празник сматра се лошим предзнаком за род и пољопривреднике. У Топличком крају постоји предање да Свети Вратолома и Свети Сава седе на планини и чувају поља од непогода, а да олује настају само ако обојица на тренутак задремају.
Деци се на данашњи дан забрањује пењање по дрвећу да не би „сломила врат“, избегава се купање у рекама, док се женама саветује да не „бућкају“ млеко нити раде тешке послове око куће. У селима Шумадије верује се да овај светац лечи падавицу, па породице са оболелима одлазе у оближње манастире како би се помолиле за здравље и спасење.
мондо.рс
