Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је предлог да четири музејска предмета буду проглашена културним добрима од изузетног значаја.
Селаковић је нагласио да ови предмети имају историјски и културни значај који доприноси очувању српског културног наслеђа.
Министар културе Србије Никола Селаковић представио је Скупштини предлог да четири музејска предмета добију статус културног добра од изузетног значаја, истакавши да српско културно добро треба да буде признато и вредновано.
Одлука Владе Србије: Ова 3 културна добра су од изузетног значаја
Вукосављевић: Хрватска од Србије потражује културна добра спасена из српских православних цркава
Реч је о крунидбеној инсигнији краља Петра Првог Карађорђевића, Похвали монахиње Јефимије за покров за мошти кнеза Лазара, дупљајским вотивним колицима и скулптури „Данубијус“.
Селаковић је на сједници парламента рекао да се предлаже да Скупштина направи први корак и утврди музејске предмете као културна добра од изузетног значаја, чиме држава преузима највиши степен одговорност за заштиту ових дела.
Навео је да су се до сада одлуке о утврђивању културних добара од изузетног значаја углавном односиле на непокретна културна добра, архивску, стару и ретку библиотечку, филмску и аудиовизуелну грађу.
– Ово су веома значајни фондови које држава поштује и штити, међутим, наше културно наслеђе није сачињено само од књига, филмског односно аудиовизуелног наслеђа и архивских докумената – поручио је Селаковић, преноси Тањуг.
Навео је да су стотине хиљада артефаката, слика, скулптура, графика, фотографија, предмета научних достигнућа, чувају у 146 јавних и 15 приватних музеја и галерија.
Истакао је да се ти артефакти конзервирају, научно обрађују и путем излагања представљају јавности и додао да ипак ни један од тих предмета до данас није био предложен за културно добро од изузетног значаја.
– Ово је недопустив пример немара и небриге који су трајали деценијама. Циљ нам је да исправимо ову неправду, да наша музејска грађа добије статус и признање које заслужује, да покажемо да држава Србија поштује и штити целокупно културно наслеђе – истакао је Селаковић.
Крунидбена инсигнија краља Петра
Министар је нагласио да су Крунидбене инсигније краља Петра Првог Карађорђевића израђене 1904. године и да материјализују легитимитет нове династије и континуитет српске краљевске традиције од средњег века до савременог доба.
– Њихова историја од скривања током Првог светског рата у манастиру Високи Дечани, преко чувања у манастиру Жичи током Другог светског рата, до данашњег излагања и чувања у Историјском музеју, а ускоро, надам се, у Српском историјском музеју, чини их живим сведоком наших историјских искустава и изазова – навео је Селаковић.
Истакао је да тај артефакт због свог историјског значаја, јединствености и улоге у формирању модерне српске државе заслужује статус културног добра од изузетног значаја.
Похвале монахиње Јефимије
Говорећи о Похвалама монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазара, Селаковић је навео да је реч о једној од највећих светиња коју чувају српски музеји.
Похвала монахиње Јефимије
– Реч је о јединственом споменику српске средњовековне културе, насталом око 1402. године. Извезен је нитима сребрне, позлаћене жице са поетским текстом дубоке духовне снаге. Он представља једини сачувани средњовековни књижевни текст у српској традицији, писан женском руком и нераскидиво повезан са косовским заветом, вером и моралним изборима који су вековима обликовали историјску свест Српског народа – навео је Селаковић.
Додао је да је покров извезен за мошти кнеза Лазара и да као такав сведочи о духовној и културној традицији српског народа у формирању култа великомученика Кнеза Лазара, али и о искреном патриотизму и личним губицима монахиње Јефимије.
Министар указује да тај предмет има јединствену историјску и уметничку вредност која заслужује статус културног добра од изузетног значаја.
Дупљајска колица
Када је реч о трећем предмету Вотивним колицима, односно Дупљајским колицима, Селаковић је навео да је тај предмет ремек-дело бронзаног доба, пронађено у селу Дупљаја на североистоку Србије на територији општине Бела Црква.
Као археолошки предмет, истакао је, та колица, сведоче о најранијим слојевима обредне праксе и симболичког мишљења на простору данашње Србије.
– Потичу из праисторијског периода и указују на култове, ритуале и веровања који су постојали много пре настанка писане историје. Својом техничком изведбом, симболиком и естетиком она су не само музејски предмет, већ и национално благо које сведочи о цивилизацијском континуитету и културној повезаности ових простора са ширим европским културним кругом – указао је Селаковић.
Скулптура „Данубиус“
Коментаришући зашто би скулптура „Данубиус“ требало да се уврсти у културна добра од изузетног значаја, министар је рекао да то дело има изразиту симболичку вредност.
Лепенски вир
– Настало је током финалне фазе мезолита на подручју Лепенског вира који је највероватније у то време био централно место региона, где долази до процвата визуалног изражавања у камену са представама риболиких бића и комплексних геометријских мотива. Овакав начин изражавања био је несвакидашњи у праисторији како Европе, тако и Блиског истока и до данас представља јединствену и непоновљиву појаву у раној праисторији Европе, а и шире – навео је Селаковић.
У излагању је навео да и држава реновира постојеће и гради нове музеје, међу којима нови музеј Николе Тесле у Београду на више од 6.000 квадрата изложбеног и депо простора, док ће у Рачи бити отворен Музеј ћирилице.
Подсетимо, Влада Републике Србије усвојила је пре месец дана одлуке којима се ови предмети утврђују за културна добра од изузетног значаја.
блиц
