Првим српским устанком 1804. почела је борба против вишевековне турске окупације, док је доношењем Сретењског устава 1835. године тадашња вазална кнежевина добила и прва обележја државности, права, слободе и поделу власти
Током 19. века Срби су се борили против Турака како би коначно ослободили своју земљу и после више векова дочекали независност Србије, а на данашњи дан 1835. године у Кнежевини Србији усвојен је Сретењски устав, први устав у модерној српској историји.
Наиме, Србија данас, на празник Сретење Господње, обележава Дан државности због два значајна догађаја која су ударила темеље независности српској држави.
Првим српским устанком 1804. почела је борба против вишевековне турске окупације, док је доношењем Сретењског устава 1835. године тадашња вазална кнежевина добила и прва обележја државности, права, слободе и поделу власти.
Сретењски устав донет је у Крагујевцу 15. фебруара 1835. године, а написао га је секретар кнеза Милоша Обреновића – Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав.
Давидовић је био политичар, дипломата, знаменити новинар и српски национални радник, а текст устава који је написао био је необично либералан за тадашње прилике.
Укидање ропства и феудализма
Узроци доношења првог српског устава пре свега леже у карактеру владавине кнеза Милоша Обреновића, односно у покушају да се ограничи његова апсолутистичка владавина.
То је довело до дизања бројних буна које су имале циљ да ограниче Милошеву власт. Милетина буна из јануара 1835. била је непосредан повод за доношење устава.
Сретењским уставом извршена је подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Власт су чинили кнез, државни совјет и народна скупштина, а у данашње време ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини.
Уставом су прокламована права и слободе грађана, као што су – неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана без обзира на веру и националност.
Такође, уставом су укинути ропство и феудализам.
Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање великих сила – Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо након доношења суспендован, већ у марту 1835. године.
Велике силе сматрале су га превише либералним, а у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
Дан државности Србије, 15. фебруар, славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави 2002. године.
24седам.рс
