Док грађани плаћају порез, новац из државне касе без задршке се слива на рачуне оних који први говоре о моралу и правди. Јавност с правом поставља питање да ли је Бајина Башта Урошу Ђокићу послужила као политичка позорница, а фиктивна адреса као параван за наплату функција, с обзиром на то да је из државног буџета за непуне две године узео 5,55 милиона динара.
Док се у јавности представља као локални патриота из Бајине Баште, реалност показује да већ дуже време живи у Београду.
Посебну пажњу изазива и чињеница да је током кампање обезбеђено запослење за супругу у једном министарству, а након његовог уласка у Народну скупштину уследио је и премештај у друго министарство.
„Зли језици“ би рекли да је ово добро умрежен систем породичног напредовања.
Грађани имају право да знају колико коштају овакви политички аранжмани. Када се све сабере, рачун није мали. А сваки динар који се издваја из буџета је новац народа. Србија заслужује одговор колико су је коштали блокадери са фиктивним адресама.
На то питање, ми имамо одговор.
Када се саберу путни трошкови, Урош Ђокић је за непуне две године узео тачно 699.103, 69 динара. На име додатка на плату 80 одсто самосталне делатности за непуне две године, Урош је примио износ од 3.234.241, 92 динара, заједно са порезом и доприносима.
На име посланичког додатка-паушала, Урош Ђокић је примио 1.617.120, 71 динара.
За непуне две године, по основу путних трошкова, додатка на плату и посланичког паушала, укупан примљени износ износи преко 5,55 милиона динара.
Србија има право да зна ко је и за шта узео милионе, као и да ће се за то сносити одговорност, с обзиром на чињенично стање?
Више о Урошу Ђокићу можете прочитати овде.
