Свети Игњатије Богоносац један је од оних празника који у православној традицији носе снажну поруку. То је дан тишине, пажње и припреме, када се не гледа шта је на столу, већ ко улази у кућу и какав дух уносимо у сопствени дом. У средишту тог дана стоји један од најстаријих и најзначајнијих светитеља ране Цркве.
Свети Игњатије Богоносац био је епископ Антиохије и ученик светих апостола, а по црквеном предању управо оно дете које је Христос узео у наручје говорећи да само они који постану као деца могу ући у Царство небеско. Надимак Богоносац носи јер је, како Црква учи, носио Бога у свом срцу и исповедао Христа без страха, чак и пред смрћу. У време цара Трајана осуђен је због вере и спроведен у Рим, где је пострадао мученичком смрћу, бачен зверима, оставивши за собом посланице које и данас представљају темељ православног учења о Цркви, Евхаристији и хришћанском страдању.
Игњатијевдан се слави 2. јануара по новом календару, у току Божићног поста. Због тога се на овај дан увек пости и обележен је уздржањем, смирењем и молитвом.
У народу се на овај празник посебно обраћа пажња на прву особу која тог дана уђе у кућу. Верује се да она симболично доноси дух године која долази, па се настоји да то буде добра, мирна и поштена особа. Црква овај обичај тумачи као подсетник да треба пазити кога и шта пуштамо у свој живот – и споља и изнутра.
У неким крајевима опстао је и народни обичај да старији на дан Светог Игњатија Богоносца благо повуку децу за уши, изговарајући жеље за здравље, раст и дуг живот. Овај обичај нема богослужбено значење и никада није био део православног обреда. У свом изворном облику требало је да буде симболичан и благ, као израз добре жеље, али Црква учи да се деца не „штите“ гестовима, већ молитвом, благословом, љубављу и васпитањем у вери. Зато се данас овај обичај или у потпуности напушта, или се своди на нежан додир и благословну реч.
новости
