У четвртак, 14. децембра, у Народној библиотеци „Милош Требињац“ из Бајине Баште биће организована промоција књиге “Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” аутора Димитрија Марковића. Друго издање књиге чији издавач је Народна библиотека “Милош Требињац” представљено је и на овогодишњем 66. Међународном сајму књига у Београду. На промоцији књиге у читаоници бајинобаштанске библиотеке са почетком у 19 сати ће говорити аутор. Димитрије Марковић је православни публициста и хуманитарац из Бајине Баште. Поред истрајне борбе против псеудоисторије широј јавности је познат и по томе што већ целу деценију заједно са пријатељима из Србије и Европе организује хуманитарне акције за српске породице на Косову и Метохији. Уз помоћ пријатеља прикупио је велику количину помоћи коју је током великог броја акција поделио бројним грађанима али и спортским у културним удружењима. Овом хуманитарцу тзв. Влада Косова је заједно са Ненадом Јеремићем забранила улазак у јужну српску покрајину због “деловања против суверенитета и националне безбедности Косова”.
У делу „Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и Црква” Димитрије Марковић предочава колико псеудонаука угрожава опстанак нашег друштва. Књига је писана из научног и богословског угла. Из научног јер се подробније бави феноменом псеудонауке, посебно псеудоисторије. Основне карактеристике псеудонауке су непоштовање, тачније потпуно одсуство научних метода и интелектуално непоштење под којим се подразумевају измишљање, фалсификовање и плагирање.
Поводом изласка из штампе другог издања књиге аутор каже следеће:
”Директорка Народне библиотеке “Милош Требињац”, госпођа Рада Сарић, сматрала је да књига својим квалитетом и садржајем, због указивања на проблем ширења веома штетне и опасне појаве као што је псеудонаука, заслужује да се нађе на списку издања библиотеке, на чему јој се од срца захваљујем.
Такође се захваљујем господину Синиши Спасојевићу, заменику директора Туристичке организације Тара-Дрина, на помоћи у реализацији ове сарадње. Да подсетим, управо на иницијативу Синише Спасојевића је у Бајиној Башти усвојена Декларација о заштити и неговању ћирилице у овој општини и започета изградња Музеја ћирилице.
Наравно, још једном се захваљујем мојим драгим пријатељима Валентини Ристић, наставници српског језика у Јасеновику, на Косову и Метохији, на лектури књиге, и историчару и теологу, мср Радету Булајићу, асистенту на Православном богословском факултету “Свети Василије Острошки” у Фочи и управнику Архива манастира Острог, на написаном предговору.
Изненадило ме је али, наравно, и веома обрадовало, велико интересовање за књигу. Иако је прво издање штампано у малом тиражу, нисам очекивао да ће се тако брзо распродати јер је у питању тема којом се бави ограничен број људи. Ово видим као потврду да код јавности постоји жеља да се боље упознају феномени псеудонауке и псеудоисторије, али и неопаганизма који је неизоставни пратилац лажиисторије.Ово истовремено говори да нам је потребно више радова који се баве овом темом.
Посебно ме је обрадовао велики број позитивних оцена књиге, како историчара тако и теолога. Притом су нека од тих позитивних и лепих мишљења изречена у приватним разговорима које сам водио са онима који су читали књигу а истовремено се и сами баве проблемом псеудоисторије, док су друга изречена јавно, уз препоруку да се књига прочита.
Међу онима који су изрекли позитивне оцене о књизи је наш најпознатији и најугледнији византолог проф. др Радивој Радић, затим историчар проф. др Драгољуб Марјановић са Филозофског факултета у Београду, проф. др Борис Стојковски са Филозофског факултета у Новом Саду, теолог и историчар др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ, историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида и бивши управник Народне библиотеке Србије, историчар мср Маја Видовић, председник Клуба историчара “Посавина”, дипломирани теолог Лука Лукић, који се тренутно налази на мастер студијама на Харварду у САД и др.
Посебно ме радују речи подршке високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, који ме је позвао на разговор током мог боравка у манастиру, пошто је претходно читао књигу. Високопреподобни архимандрит Методије дао је једну врло прецизну и тачну оцену псеудоисторије. Говорећи искључиво о псеудоисторији, независно од јеретичких учења која је по правилу прате, отац Методије је лажиисторију окарактерисао као “обоготворавање нације”.
Такође, захвалност дугујем и оцу Ивану Цветковићу који ме је угостио у емисији на свом каналу “Живе речи” и пружио прилику да у емисији, која је трајала више од три сата, кажем нешто о књизи и проблемима којима се она бави. Отац Иван Цветковић се и сам активно и континуирано супротставља ширењу псеудоисторије и неопаганизма.
Захваљујем се од срца и Драгани Јокић Стаменковић на веома лепом чланку у “Политици”.
