Пензионери у Србији добијају једнократну помоћ од 20.000 до 35.000 динара, зависно од висине примања, почевши од 14. септембра.
Држава у септембру исплаћује једнократну помоћ пензионерима: износи су 35.000, 27.500 или 20.000 динара, у зависности од висине августовске пензије.
Сви пунолетни грађани могу да добију 6.000 динара, уз пријаву до 21. септембра, док пензионери и неке социјалне категорије новац добијају аутоматски.
Од 1. децембра очекује се трајно повећање пензија, а од јануара и минимална зарада од 600 евра.
Држава Србија током септембра реализује опсежан пакет финансијске подршке становништву, који обухвата једнократне исплате пензионерима, социјално угроженим категоријама и свим пунолетним грађанима, док се већ од 1. децембра очекује и трајно повећање пензија.
Према усвојеном Закону о ублажавању последица енергетске кризе, прве уплате на рачуне грађана крећу средином септембра.
Једнократна помоћ за пензионере и социјалне категорије
Исплата једнократне финансијске подршке најстаријим грађанима и специфичним социјалним групама почиње 14. септембра. За пензионере, износ ове помоћи директно зависи од висине пензије примљене за август:
35.000 динара добијају пензионери чија примања не прелазе 31.092,11 динара.
27.500 динара биће уплаћено онима са пензијом између 31.092,12 и 56.822,00 динара.
20.000 динара следује пензионерима који примају више од 56.822,00 динара.
Поред пензионера, право на ову врсту финансијске подршке имају и лица са другом и трећом категоријом инвалидности, примаоци дечјег додатка, носиоци права на новчану социјалну помоћ, као и борци и корисници борачког додатка.
Уколико грађанин испуњава услове за више наведених категорија, исплаћује му се онај износ који је за њега највиши. Ако су износи за те категорије исти, примењује се следећи редослед приоритета: прво корисници дечјег додатка, затим примаоци социјалне помоћи, а потом корисници борачког додатка.
Пријава и исплата 6.000 динара за пунолетне грађане
Сви пунолетни држављани Републике Србије, са пријављеним пребивалиштем и важећом личном картом, имају право на једнократну новчану накнаду од 6.000 динара.
Исплата овог износа планирана је у периоду од 22. до 25. септембра, а новац ће бити уплаћен преко Банке Поштанска штедионица. Уколико грађанин нема рачун у овој банци, аутоматски ће му бити отворен наменски рачун за исплату.
Процес пријаве зависи искључиво од статуса грађанина
Ко новац добија аутоматски: Пензионери, примаоци социјалне помоћи, лица у заводима за извршење кривичних санкција, као и носиоци права на бесплатне акције (чланови Акционарског фонда) новац добијају по аутоматизму, без икаквог пријављивања.
Ко мора да поднесе пријаву: Сви остали пунолетни грађани који не припадају поменутим аутоматским групама морају поднети пријаву електронским путем.
Пријава траје до 21. септембра и обавља се на порталу Управе за трезор (идп.трезор.гов.рс). За успешну пријаву потребно је унети јединствени матични број (ЈМБГ) и регистарски број важеће личне карте.
На истом порталу омогућена је провера статуса пријаве, као и подношење рекламација у случају проблема са исплатом.
Правила и рокови за подизање новца
Када је у питању подизање уплаћених 6.000 динара, важе два различита правила: Грађани који се сами пријављују преко портала Управе за трезор имају рок од годину дана да подигну своја средства.
За носиоце права на бесплатне акције, чија се исплата (од 22. септембра) реализује из средстава Акционарског фонда, не постоји временско ограничење за подизање новца.
Повећање пензија од 1. децембра и раст минималца
Поред актуелних једнократних давања, министар финансија Синиша Мали најавио је да се очекује предлог о трајном повећању пензија од 1. децембра ове године. Званични детаљи и проценти повишице биће ускоро представљени јавности.
Министар је подсетио и да ће од 1. јануара наредне године минимална зарада у Србији износити 600 евра, што представља драстичан скок у односу на 15.000 динара колико је износила 2012. године.
Сигурност ових давања ослања се на стабилност државне касе у којој се тренутно налази 560 милијарди динара, уз економски раст од 3,8 одсто и удео јавног дуга од 43,7 одсто, што домаће финансије позиционира знатно стабилније у поређењу са просеком еврозоне.
мондо.рс
