Градња тунела испод Кадињаче, брда између Ужица и Бајине Баште уз које вијуга узак пут зими тешко савладив за теретњаке, подухват је о коме се опет говори у овом крају. Сада с разлогом, јер су из европских фондова већ опредељена средства за израду пројекта будућег тунела. То је за неке довољан чин да макар мало разувере скептике који деценијама с правом причају како је то прескуп посао, често најављиван, а неостварен.
До европских пара да се сачини овај пројекат, чији је носилац општина Бајина Башта, а помаже јој ужичка Регионална развојна агенција „Златибор”, дошло се у оквиру програма прекограничне сарадње. Укупно се за израду пројектне документације тунела под Кадињачом издваја 176.000 евра, и то већим делом као донација. По речима Славка Лукића, директора РРА „Златибор”, ових дана расписује се тендер за израду студије оправданости, генералног пројекта и плана детаљне регулације, с тим што ће та документације бити готова наредне године.
– Потом ће се тражити начини финансирања и уследити избор инвеститора за изградњу тог путног објекта. Тунел ће вероватно бити дугачак од 1,1 до 1,2 километра, прављен да почне у Волујцу и изађе у Заглавку, а вредност радова износиће између осам и 10 милиона евра. То није мала сума, али шансу видимо у будућим фондовима ЕУ који се користе за капиталне пројекте. Такође, с обзиром на то да мастер план развоја саобраћаја Србије предвиђа и овај бочни моравски коридор као везу према Дрини и Републици Српској, надамо се и помоћи државе за градњу тунела. А решавање преласка преко Кадињаче доприноси и остварењу пројекта „Подриње”, који у области путне привреде са обе стране Дрине спроводи 28 општина из Србије и Републике Српске – напомиње Лукић.
Већ деценијама живи прича у овом крају о потреби пробијања Кадињаче зарад олакшавања саобраћаја. Веле да је још пре тридесетак година постојао пројекат за градњу таквог тунела. Но стари планови никад нису остварени, мада је ова једина путна веза између Ужица и Подриња остала ризик за возаче, нарочито кад је зими лед окује. Колико пута су камиони стали уз ове кривине не могавши да их савладају, шта све возачима није приредила та природна препрека где је било мноштво удеса. Муке с Кадињачом посебно имају здравствене службе, возила хитне помоћи која из Бајине Баште и других делова Подриња овуда пацијенте превозе у ужичку болницу. Реч је углавном охитним случајевима, најчешће срчаним болесницима којима је правовремена болничка интервенција најважнија да преживе, а вожњу овим кривудавим путем увек тешко подносе.
Градњом тунела, наравно, ни на који начин не би био угрожен Меморијални комплекс борцима Радничког батаљона на врху Кадињаче, јер би се брдо, кажу упућени, пробијало на другом делу, а садашњи пут ка споменику остаје. А где би могао бити почетак тунела већ претпостављају и мештани Волујца, који кажу да се у неким причама помиње пространа ливада уз десну страну пута из правца Ужица код овдашње кафане „Граб”, пре него што почне успон. Славољуб Томашевић, унук првог власника ове кафане старе скоро осам деценија, не крије да би градњом тог путног објекта био остварен и његов лични сан. – Живот ме, још од раног детињства, стално водио одавде из Волујца у крајеве преко Дрине. Радио сам као учитељ у Шековићима, прво био логопед, па руководио фирмама у Зворнику, где и сада живим, а овде сам преко Кадињаче увек долазио. Написао сам и управо објавио књигу „Повратак Кадињачи”. Ех, колико пута сам овако размишљао: „Да сам моћан као Мехмед-паша Соколовић, за свој народ бих направио тунел кроз Кадињачу, да пут олакшам и скратим муке.”Добро је што та идеја оживљава, читава западна Србија тако би вратила некадашњи развијени транзит – каже Томашевић.
Али жеље су једно, а могућности друго. Јер држава је последњих година због беспарице одустала од започете градње обилазнице од Ужица ка Бајиној Башти у Сурдуку са вијадуктом преко Ђетиње, што је улагање чија се вредност процењује такође на око осам милиона евра. Наде су, дакле, да би једино европске паре тунелу испод Кадињаче могле да удахну живот.
Извор: politika.rs
Б.Пејовић
