Купци ће лакше моћи да упоређују цене, док закон доноси већу заштиту добављачима и строже контроле на тржишту
У Србији сутра почиње пуна примена Закона о трговачким праксама, а министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић изјавила је да ће 35 великих трговинских ланаца, који имају више од 3.900 објеката, морати да објаве дигиталне ценовнике и да их на дневном нивоу ажурирају уколико мењају цене производа.
Лазаревићева је истакла у интервјуу за Тањуг да је Србија први пут добила Закон о трговачким праксама, који ће боље заштитити потрошаче, као и добављаче, а посебно оне најслабије у ланцу, попут пољопривредних произвођача, који ће добити већу преговарачку снагу и моћи да превазиђу страх од комерцијалне одмазде и „зид ћутања“ и траже поштовање својих права.
Она је изразила уверење да ће пуна примена Закона о трговачким праксама, заједно са преостала два закона која су усвојена у сету трговинских закона – Изменама и допунама Закона о трговини и Законом о потрошачима – допринети снижавању цена за крајње кориснике.
– Управо смо желели да постигнемо и одређени ефекат синергије, јер су они комплементарни у одређеним сегментима. Сви имају заштиту потрошача као крајњи циљ, јер се све оно што они треба да уреде односи, на неки начин, на контролу цена које потрошачи плаћају на крају – рекла је министарка.
Нагласила је да се законом уводи и инструмент сарадника у поступку, који је заправо такозвани узбуњивач.
Подсетила је да су трговински ланци раније, на основу уредбе о снижавању трговачких маржи, били обавезни да објављују ценовнике на недељном нивоу, док сада то морају да раде на дневном нивоу уколико постоје промене у ценама.
Лазаревићева је навела да се то односи на 25 категорија производа и робе и додала да је раније уредба обухватала 23 категорије, а да су сада додате још две – алкохолна пића и храна за кућне љубимце.
– Тако ће се на један широк дијапазон производа примењивати обавеза трговаца, њих 35, са приходом већим од три милијарде динара у последњој пословној години. Подсећам, од тих 35, раније је на основу уредбе њих 26 већ имало ту обавезу, сада имамо и девет нових и односиће се на преко 3.900 објеката широм Србије – рекла је Лазаревићева.
Уколико, како је навела, нема измена цена, трговци не морају да достављају нове податке, што ће њима бити стимуланс да држе цене под контролом, односно да их држе стабилним.
– А са друге стране, имаћемо и месечне податке, пресек сваког првог у месецу, који ће се трајно чувати. Имаћемо озбиљну количину података коју ћемо моћи током времена да посматрамо и анализирамо – рекла је Лазаревићева.
Напоменула је да Закон о трговачким праксама и обавеза објављивања дигиталних ценовника постоје у националним законодавствима држава чланица ЕУ већ неко време и нагласила да наш закон има шири обухват производа него у ЕУ.
– Тако да смо ми са неким закашњењем добили, али свакако нешто што треба и верујем да ће озбиљно утицати управо на односе који постоје на тржишту између различитих актера, водиће већој транспарентности, али и успостављању фер понашања, односно пословних односа који су базирани на равноправним односима актера. Циљ закона је на првом месту заштита слабије стране у преговарачком процесу који постоји када се договара продаја одређених производа – навела је министарка.
Објаснила је да се то односи на примарне пољопривредне произвођаче, мале произвођаче, као и на мале и средње произвођаче, на првом месту у прехрамбеном сектору.
– Али и трговце, јер и трговци и мали трговци могу бити слабија страна ако су им добављачи велике и моћне компаније, јаки брендови. Ко ће бити обухваћен? С обзиром на то да наш закон има шири обухват производа од оних које имамо у Европи, и то нам је и била интенција, да осим пољопривредно-прехрамбених производа проширимо и на још неке категорије, као што су кућна хемија, средства за личну хигијену, али јако важан сегмент, то су производи који су врло важни за пољопривреду, и ту мислим на средства за прехрану и заштиту биља, оплемењиваче земљишта. На тај начин обезбедили смо могућност да мали пољопривредни произвођачи, који су нам и те како важни, као прва карика у ланцу, добију већу преговарачку снагу и не буду више она најслабија карика – навела је она.
Рекла је да се већ интензивно ради, на основу измена и допуна Закона о трговини, на стварању националног шифарника производа, што се очекује да буде готово у наредним месецима.
– То значи да ће сваки производ у било ком трговинском ланцу, да се пластично изразим, имати исто име. То планирамо врло ускоро да завршимо. Обавеза трговаца није само да имају објављене цене на својим интернет страницама, већ и да буду објављене на порталу отворених података. Са тим дигиталним алаткама и постојањем националног шифарника производа моћи ћете за било који производ, са одређеним описом, да претражујете цене кроз све трговинске ланце – објаснила је она.
Додала је да ће захваљујући томе моћи да се прати и следљивост одређеног производа од увозника или произвођача, преко дистрибутера до трговца, као и подаци о количини и токовима.
На питање шта ће се дешавати уколико неки велики трговци не буду објављивали дигиталне ценовнике и ако се цене на каси у радњама можда не буду поклапале са онима које су објављене, министарка је рекла да ће контроле сада бити још интензивније и да ће они који то не буду чинили бити оштро санкционисани.
Како је рекла, грађани ће моћи не само да интервенишу одласком у одређени трговински ланац већ и подношењем пријава инспекцији.
Трговци од 1. септембра морају да прилагоде не само нове уговоре већ и све затечене уговоре и опште услове пословања примени Закона о трговачким праксама, а на питање да ли има информацију да ли су трговци то већ урадили, Лазаревићева је рекла да је закон ступио на снагу у мају и да је за пуну примену новина дат транзициони период до септембра.
– Значи, то није ни лак ни једноставан посао и тога смо свесни, а рок који су имали од четири месеца управо је дат да могу да прилагоде своје уговоре, закључе нове и припреме се за почетак пуне примене закона. Да ли су они то урадили, то ћемо видети већ у неком наредном периоду. Ми смо последњих месеци од усвајања закона имали директну и интензивну комуникацију и преко Привредне коморе Србије, али и директно са трговцима на првом месту, како бисмо дали додатна појашњења одређених одредаба закона, да не би било неких погрешних интерпретација, у вези са подзаконским актима које је донело Министарство унутрашње и спољне трговине и нарочито Комисија за заштиту конкуренције – рекла је Лазаревићева Тањугу.
Напоменула је да је у јавности било коментара и погрешних интерпретација неких адвокатских канцеларија и удружења за заштиту потрошача.
– Ми ћемо пратити у наредних неколико месеци како тече примена закона, да бисмо у ходу могли евентуално да коригујемо неке ствари и да подзаконским актима обезбедимо ефикаснију примену – рекла је она.
Поручила је да суштина није у томе да казне буду врло оштре и да Министарство буде, како је рекла, „инквизиција“, већ да је циљ успешна и ефикасна примена закона како би се уредили односи на тржишту.
На питање да ли очекује да ће неки трговински ланци покушати да скривеним механизмима изврше притисак на добављаче, као што је био случај током примене уредбе о маржама, Лазаревићева је казала да је то врло могуће и да разуме да ће им бити врло тешко када годинама имају одређени начин опхођења према пословним партнерима и позицију која је сада значајно промењена због закона, пошто ће изгубити део прихода јер су одређени намети трајно забрањени.
стакла је да је велики проблем био страх добављача од комерцијалне одмазде, који је производио „зид ћутања“.
– Друго, ту су и одређена плаћања која су ишла преко ванкњижних одобрења. Имали смо сиву зону до које је врло тешко доћи и зато је нама уредба била од великог значаја, јер смо у директној комуникацији успели да дођемо до информација и откријемо како неке ствари функционишу. Оно што закон предвиђа управо је то да више не бисмо имали тај зид ћутања. И успех примене овог закона је управо на добављачима, да имају храброст, јер су заштићени као слабија страна, односно сви који су слабија страна, да изађу са подацима које имају и укажу на постојање непоштене трговачке праксе – рекла је она.
Нагласила је да узбуњивач може, на основу валидних доказа које поседује, уз апсолутну дискрецију и чување идентитета, али и уз финансијску надокнаду, да подели информације са Комисијом за заштиту конкуренције о постојању непоштене трговачке праксе.
– Такође, новина у нашем закону, у односу на европске, јесте да посебно третирамо комерцијалну одмазду као посебно тешку непоштену трговачку праксу, за коју ће постојати посебна истрага која ће се водити. Апсолутно су сви услови ту да се тај зид ћутања који је постојао уклони и да сви они који су заправо били оштећени више не буду слабија страна – рекла је Лазаревићева Тањугу и поручила да се високе казне финансијски неће исплатити трговцима.
На питање да ли је било притисака да пуна примена овог закона не почне 1. септембра, она је рекла да је било притисака да се то одложи уз образложење да нису спремни и да им треба више времена. Подсетила је да је закон донет у априлу и ступио на снагу у мају и истакла да је било довољно времена за припреме до септембра.
Када је реч о пољопривредним произвођачима, напоменула је да су они дефинитивно били најслабија карика у том ланцу, посебно када се узме у обзир да пољопривреда зависи од климатских услова и многих других фактора.
– Врло је тешко. На пример, рокови плаћања јесу једна ствар коју закон препознаје, што је била црна пракса, а сада су врло јасно дефинисани. Значи, за кварљиве производе морају бити до 30 дана, а за некварљиве пољопривредно-прехрамбене производе до 60 дана – нагласила је она.
Ценовнике ће морати да објављују трговци на мало који обављају трговину следећом робом: млеком, млечним и мешовитим производима, јајима, безалкохолним пићима, кафом, чајем, свежим воћем и поврћем, прерађеним воћем и поврћем, хлебом и пецивима, махунаркама, смрзнутим производима, свежим и прерађеним месом, свежом и прерађеном рибом, сланим кондиторским производима, слатким кондиторским производима и цереалијама, шећером и медом, брашном, тестенинама, уљима и мастима, сирћетом, пиринчем, сољу и зачинима, кућном хемијом, папирном и кухињском галантеријом, производима за личну хигијену и козметиком, храном за бебе, пеленама, алкохолним пићима и храном за кућне љубимце.
То се односи на трговце који су у последњој пословној години остварили приход од продаје већи од 3.000.000.000 динара. Они ће на својој интернет страници објављивати ценовник, посебно за сваки продајни објекат, у дигиталном облику погодном за аутоматску обраду, осим трговаца који обављају трговину на продајном месту у преносивим продајним објектима, у складу са законом којим се уређује трговина.
Ту су трговински ланци: Делез, Лидл Србија, Меркатор-С, Универеxпорт, Аман, ДИС, Гомеx, Веропулос, Цасх & Царрy Плус, Трнава промет, ББ Траде, Qваттро Цомпанy, Рос продукт, Домаћа трговина, Еуропром, Подунавље, Леон Цондиторс, Сента-промет, Медиус, Текијанка, Металац-Пролетер, Фортуна маркет, Шумадија маркет, Вум, Прима нова, Белторг, Микромаркет, Луки комерц, Чутура плус, Рич, ВП Дима, ЗАМ, Трлић, Морава и ДМ.
24седам.рс
