Из неког разлога, док су дани краћи и тмурнији, тешко је рећи „не“ слаткишима, и то није само питање слабости воље.
Наше тело у зимским месецима тражи додатну енергију. Хладноћа и мањак сунчеве светлости утичу на хормоне и метаболизам, па мозак тражи брзе изворе енергије. Шећер и угљени хидрати то пружају моментално, стварајући осећај задовољства и топлине. У преводу – слаткиши постају краткотрајна енергија и емоционална утеха.
Поред физиолошког разлога, ту је и психолошки фактор. Зими дани могу бити тмурни, а светлост ретка. Недостатак сунчеве светлости утиче на серотонин – хормон среће. Слаткиши подижу ниво овог хормона, па аутоматски осећамо пријатнији, топлији ефекат када их једемо. То је природан начин тела да се избори са зимском депресијом и падом енергије.
Још један фактор је социјални и културолошки. Зима доноси празнике, окупљања и традицију пуну слаткиша. Навике нас уче да су чоколадице, колачи и печени слаткиши део месеаца када је хладно и када је потребно загрејати душу.
Следећи пут када приметите да не можете да одолите слаткишу док напољу пада снег, знајте – то је тело које тражи енергију, мозак који тражи утеху, и хормони који траже баланс. Није грешка, није слабост – то је једноставно природан одговор организма на зиму.
ало
