Ивањдан, празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, један је од великих празника које Српска православна црква обележава црвеним словом. Осим богате хришћанске традиције, овај дан прате и бројни народни обичаји који су се сачували вековима.
У народу се верује да је Ивањдан празник сунца, лековитог биља и новог животног циклуса. Некада се говорило да се на овај дан Сунце „зауставља“ или „поиграва“ на небу, што симболично означава снагу природе и њен пуни процват током лета.
Један од најпознатијих обичаја јесте плетење ивањданског венчића од лековитог биља, попут кантариона, босиљка, јованове траве, нане и другог пољског цвећа. Венчић се потом качи изнад улазних врата, јер се верује да доноси здравље, срећу и штити дом од несреће током целе године.
Ивањдан се у многим крајевима назива и девојачким празником. Према народном веровању, девојке које уочи или на дан празника ставе цвеће под јастук могле би у сну да угледају будућег супруга, док се поједини обичаји везују и за жељу за потомством, здрављем и породичним благостањем.
Ипак, Црква подсећа да је најважније празник обележити молитвом, одласком у храм и захвалношћу Богу, док народне обичаје треба посматрати као део културне баштине, а не као верску обавезу.
Ивањдански венчић зато и данас за многе представља симбол благослова, мира и жеље да дом и породицу током целе године прате здравље, љубав и Божја заштита.
к1.рс
