У Београду је јуче представљено априлско издање публикације Светски економски изгледи (World Economic Outlook), у организацији Међународног монетарног фонда, а представник ММФ у Србији Лев Ратновски истакао је да ће се раст БДП у 2027. години убрзати на четири одсто.
Он је рекао да ће до убрзања доћи захваљујући расту реалног дохотка, новим извозним капацитетима у прерађивачкој индустрији, опоравку пољопривредне производње, улагањима у инфраструктуру и енергетику, као и туристичким услугама у вези са изложбом Експо, наведено у саопштењу Кабинета гувернера НБС.
Ратновски је, на отварању догађаја, навео да ће раст бруто домаћег производа у 2026. години бити већи него у 2025, али је оценио да ће се на њега негативно одразити рат на Блиском истоку.
Кад је реч о пројекцијама, заштитним механизмима и предузетим мерама, Ратновски је закључио да се, као и друге земље, Србија суочава са неповољним утицајима због рата на Блиском истоку, али да располаже значајним резервама и води опрезну и предвидиву макроекономску политику.
Инфлација је и даље ниска, захваљујући привременом смањењу акциза на гориво и незнатном утицају укидања ограничења маржи на цене хране и основних животних намирница.
Под утицајем нижих од очекиваних притисака на цене хране по основу укидања ограничења маржи, пројекција просечне инфлације нижа је него у априлском извештају Светски економски изгледи и износи 3,5 одсто у 2026, при чему монетарна политика треба да и даље да остане опрезна.
Пројекција је рађена у условима изузетно високе неизвесности, при чему би даља ескалација сукоба на Блиском истоку и с њом повезани додатни поремећаји на тржишту енергената повећали ризике по привредни раст и инфлацију.
Како је наведено у саопштењу, Србија је посвећена ограничењу фискалног дефицита на 3 одсто бруто домаћег производа током 2026–2027. године и примени посебних фискалних правила у вези с платама у јавном сектору и пензијама.
Смањење акциза на гориво уведено током марта и априла 2026. ублажила су нафтни шок, али их је потребно ускоро укинути како би се избегло продужено субвенционисање тржишта енергената и очувала фискална одрживост, оцењује ММФ.
Јаки заштитни механизми Србије – умерен јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски систем – обезбеђују чврсту основу за превазилажење потреса који се надовезују један на други и наводи се да је вођење опрезне и предвидиве макроекономске политике кључно за очување кредибилитета и ублажавање ризика.
Ратновски је такође пренео препоруке Међународног монетарног фонда у вези с реформама које би могле додатно унапредити пословно окружење, повећати продуктивност и потенцијални раст.
Вицегувернер Ана Ивковић истакла је да Народна банка Србије разуме потребу институција попут Међународног монетарног фонда да указују на глобалне ризике, с обзиром да је то њихова мисија.
И Народна банка Србије израђује различите сценарије могућих исхода, али и политика који ће их спречити, или ублажити, што се зове добра припрема.
„Оно што је у Србији потврђено јесте то да одговорни носиоци политика никада не би дозволили да се ризици испоље на начин на који сугеришу екстремни сценарији. На нама је да докажемо, као што смо доказали и у сваком претходном глобалном шоку, да имамо и знање и инструменте да реагујемо и у најизазовнијим глобалним условима. Да није тако, не бисмо били једина земља која је кандидат за Европску унију с кредитним рејтингом инвестиционог ранга“, рекла је Ивковић.
Ивковић је истакла да публикација Светски економски изгледи, симболичног наслова „Глобална економија у сенци рата“, даје реалну слику услова у којима радимо и доносимо одлуке, али и слику света неуједначеног раста, трајнијих геополитичких тензија и слабог поверења.
Ипак, истакнута је и порука да су економије прилагодљиве и да добре политике немају алтернативу – земље које се на време припремају имају већи простор за бољу реакцију, а међу њима је и Србија.
„У Србији смо показали да имамо знање и инструменте да реагујемо и у најизазовнијим глобалним условима. Инфлација која је под контролом, рекордне девизне резерве, стабилан курс динара према евру, стабилан банкарски сектор који подржава привредни раст, људи који су најбољи у земљи за пројекцију инфлације у Србији – нису датости. Резултат су доследности, кредибилитета и дисциплине. Добра економска политика подразумева добру припремљеност, способност да се делује и онда када су околности неповољне и спремност да се преузме одговорност за донете одлуке. И на крају – а у вези са издвајањем за одбрану – мир и стабилност немају ни цену ни алтернативу!“, закључила је Ивковић, пренео је Тањуг.
Главни аутор издања Иполит Балима је представио глобалне и регионалне макроекономске изгледе и политике, са акцентом на глобалне ризике и утицај текућих сукоба на цене робе, инфлацију и услове финансирања.
Изложио је резултате анализе макроекономских ефеката оружаних сукоба коју је спровео Међународни монетарни фонд.
Анализом су обухваћене дугорочне последице оружаних сукоба по економску активност и истакнут је значај стабилизационих политика, реструктурирања дуга, међународне подршке и структурних реформи чији је циљ одржив опоравак.
Балима је оценио да је светска привреда поново изложена поремећајима, овог пута због рата на Блиском истоку, што ствара притиске на земље у успону и земље у развоју, посебно увознике робе који већ имају одређене проблеме.
Скок цена робе, раст инфлационих очекивања и пооштрени услови финансирања стављају на проверу отпорност светске привреде.
Продужени сукоб, дубља геополитичка фрагментација или нове трговинске тензије могли би успорити раст, док високи јавни дуг и ослабљени фискални и монетарни заштитни механизми могу додатно продубити слабости.
Политике би требало да подстичу прилагодљивост, јачају кредибилитет и унапређују међународну сарадњу.
Анализа Међународног монетарног фонда, заснована на глобалним подацима о сукобима након Другог светског рата, показује да сукоби изазивају велике и дуготрајне губитке у економској активности у земљама у којима се воде борбе, али да се ефекти преливају и на друге земље.
Економски опоравак је спор и неуједначен и у великој мери зависи од одрживости мира.
Чак и када се мир одржи, опоравак је скроман у односу на ратне губитке, при чему га пре свега покреће тржиште рада, док капитал и продуктивност остају на ниском нивоу.
Рана макроекономска стабилизација, реструктурирање дуга и домаће реформе од суштинског су значаја, али је неопходна и међународна подршка.
Свеобухватни пакети мера који истовремено смањују неизвесност и обнављају капиталну основу генеришу позитивне ефекте и доприносе снажнијем опоравку.
Балима такође је указао на налазе анализе Међународног монетарног фонда према којима су повећана издвајања за одбрану постала учесталија, при чему расходи за одбрану расту услед интензивирања геополитичких тензија.
Како оцењује ММФ, иако су, у просеку, близу вредности 1, мултипликатори потрошње за одбрану знатно варирају у зависности од начина на који се потрошња спроводи, финансира и распоређује, али и од тога колики се део опреме увози.
Уопштено говорећи, уз одговарајуће политике, штета може остати ограничена, а земље могу предузети одређене мере самостално и неке од њих могу допринети и јачању глобалне стабилности.
С друге стране, постоје и мере које захтевају колективно деловање како би се поново успоставила стабилност у међународним економским односима, наводи ММФ.
бизпортал.рс
