Православни верници данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају се васкршња јаја.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају васкршња јаја.
Јаје је симбол обнављања природе и новог живота. Васкршње, црвено, подсећа на Христову крв проливену на Голготи и легенде – о јајима, која су у трену поцрвенела, као доказ Христовог васкрснућа.
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најродоснији празник – Васкрс.
У неким крајевима се зато данас пали ватра да би све зло изгорело, а и пост на води носи прочишћење како би душа и тело били достојни жрве Христове, чије се толико страдање, само васкрсењем могло наградити.
На Велики петак се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
