Од почетка обојене револуције, њене вође користе наративе и свесно креиране лажи које покушавају да прикажу као стварност, не би ли и тако појачали своје непостојеће аргументе за потребу парализе целокупног система у Србији.
Као својеврсни еуфемизми, за војску обојене револуције (опозиционе политичаре, локалне згубидане, задригле примерке од нације отуђених универзитетских професора, адвоката, судија и тужилаца, односно лажне елите и уличног отпада), блокадерски медији користили су називе: „грађани“ и „студенти“.
Када би улична војска обојене револуције полазила у своје терористичко харање, блокадерска машинерија самоуверено тврдила је да су то „незадовољни грађани“ и „студенти“. Посебно су студенти који су блокирали просветни систем у земљи крштени тим надимцима, попут: „генијалци“, „нобеловци“ или генерално „деца“.
Чак је и термин „студенти у блокади“, заправо еуфемизам и семантички је неисправан. Блокадери не могу бити у блокади, пошто су они ти који блокирају институције. Није нико њих блокирао. Заправо, 220.000 студента било је у блокади, а свега 30.000 њих су били блокадери. Али шта знају „нобеловци“, који су ионако исказали став да не желе да уче. Дакле:
ЛАЖ
је да су сви студенти били блокадери. Заправо, они су били екстремна мањина, која је себи резервисала право да свој политички покрет назову студентским. Не може десет посто једне заједнице да представља целину.
ДА СУ БИЛИ СПОСОБНИ ДА УЧЕ И СТУДИРАЈУ НИКАД НЕ БИ ПОСТАЛИ БЛОКАДЕРИ!
нсуживо.рс
