Kривичне пријаве против власника осам викендица

0 609

Управа ЈП Национални парк Тара поднела је кривичне пријаве против власника осам објеката који су за последња три месеца нелегално изграђени на подручју тог парка под заштитом државе.

Извор: НП Тара

Служба надзора тог предузећа је од новембра 2020. до фебруара 2021. године регистровала више случајева „дивље градње“ викенд објеката, чија изградња је настављена и поред опомена. У заштићеним зонама Басеровине и Kоњске реке, на четири локације, гради се укупно осам таквих објеката. На три парцеле у Басеровини један објекат је основе седам са осам метара, три истоветна објекта су десет са десет метара и граде их три различита инвеститора, док два објекта од шест са шест метара гради исти инвеститор. У Kоњској реци граде се два здања, основе седам са седам метара, истог инвеститора.

Надлежне службе ЈП НП Тара су поднеле Основном јавном тужилаштву у Ужицу кривичне пријаве против инвеститора тих објеката и обавестиле грађевинску инспекцију Општине Бајина Башта и Републичку грађевинску инспекцију, чије седиште је у Ужицу.

– Kако ствари сада стоје, по садашњем закону, ти објекти немају дозволе и мислим да не могу да их прибаве, казао је за Данас Иван Илић, руководилац Службе чувара природе у НП Тара.

Kривичне пријаве, према сазнањима Данаса, могле би да уследе и за још неколико објеката. Међутим, проблем је у томе што се њихови власници довијају на разне начине да избегну процедуре за утврђивање власништва.

– Имамо још седам или осам објеката за које чекамо да нам се јаве власници, пошто то не можемо са сигурношћу да утврдимо. Наредних дана поново ћемо, заједно са републичким грађевинским инспектором, обићи те објекте, како бисмо стање опет проверили и сачинили нове записнике. До сада нисмо подносили пријаве за те објекте, зато што нисмо успели недвосмислено да утврдимо ко су њихови власници, објашњава за Данас Илић.

На подручју НП Тара, како Илић наводи за Данас, евидентирано је укупно 1.017 објеката, попут стамбених кућа у насељима у којима људи свакодневно живе, али и викендица. Већина њих, додаје Илић, изграђена је легално, а неки су у поступку легализације, јер немају грађевинске дозволе, али имају локацијске услове и за њих чекају сагласности Завода за заштиту природе Србије и након тога издавање грађевинских дозвола.

Пракса је показала да би, осим утврђивања јасних надлежности ЈП НП Тара, републичке и општинске инспекцјие у заштићеним подручјима, требало повећати број грађевинских инспектора и успоставити ефикаснију сарадњу свих актера у заштити тог подручја.

Осим тога, како указује наш саговорник, потребно је да се измени одредба Закона о заштити природе, којом је дозвољена пренамена шумског и пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште.

– То је веома лоше за заштићена подручја. Законодавац је, вероватно, желео да заштити сеоска домаћинства са старим кућама и да им омогући ту погодност, али то се и те како злоупотребљава. Дошли смо у ситуацију да ко год купи неколико ари шуме, то земљиште пренаменом, коју тај закон дозвољава, претвори у грађевинско земљиште и прави кућу. Због тога би требало изменити одредбу тог закона, поручује Иван Илић, руководилац Службе чувара природе у НП Тара.

Последње рушење 2015. године

„Последњи пут рушење бесправно изграђених објекта на подручју НП Тара било је 2015. године. Тада је, након дугогодишњих спорова власника и државе, од 71 нелегалног објекта на обали језера Перућац, срушено 67 таквих кућа. Преостала четири објекта нису срушена, јер су у то време била у поступку легализације и до данас су на истом месту.“

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса Е-поште неће бити објављена