У буџету за 2026. годину за пољопривреду је опредељено 147,5 милијарди динара, што значи да ће држава и ове године давати значајна средства пољопривредницима, али инсистираће на строгој контроли трошења буџетског новца – изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.
Према његовим речима, пољопривредни буџет тренутно износи 7,2 одсто укупног буџета Србије. Додао је да држава улаже двоструко више него што тај сектор тренутно доноси бруто додатој вредности у држави.
– Пољопривреда доприноси 3,6 одсто. Многи још баратају бројком од 10 одсто. Пољопривреда јесте учествовала пре 10 година толико, међутим, у међувремену није пала апсолутна вредност пољопривреде, чак је порасла – рекао је Гламочић за Тањуг.
Истакао је да ће Србија оног момента када пољопривреда буде учествовала у бруто додатој вредности са један, максимум два одсто, тада бити много развијенија земља, наглашавајући да ће пољопривреда стално расти јер је она кључна за прехрамбену сигурност државе.
– Од укупних подстицаја које држава Србија издваја, 54 одсто средстава иде за пољопривреду. Пољопривреда добија највише подстицајних средстава у оквиру комплетног буџета Републике Србије – нагласио је Гламочић.
– Циљ нам је да обезбедимо прехрамбени суверенитет Србије, да имамо довољно намирница за грађане и да унапредимо и ојачамо нашу пољопривреду. Желимо да направимо предвидивост тако што ћемо на самом почетку године изнети календар јавних позива. При предвидивости ће се тачно знати у ком месецу иде који подстицај и када ће бити расписани конкурси, како би пољопривредници могли на време да планирају своје инвестиције – навео је Гламочић.
Истакао је да ће током првог месеца у 2026. почети исплата јавних позива онима који су предали захтеве у новембру и децембру прошле године.
– Исплатићемо за опрему, механизацију, трећи квартал премије за млеко једном делу произвођача који нису добили премије, за осигурање које нису добили. То ће бити у јануару. Људима у биљној производњи којима је важно да добију средства пре сетве, почећемо већ у току јавног позива који планирамо у фебруару. Неки ће добити у фебруару, већина ће добити у марту – казао је Гламочић.
Заустављен пад сточног фонда
Када је реч о обнови сточног фонда, министар је изјавио да је Србија зауставила пад сточарске производње, паралелно са глобалним трендовима и трговинским ратовима између САД, Кине и ЕУ, као и да је покренула раст у кључним секторима у области сточарства.
Гламочић је истакао да је у сектору млекарства повећана производња млека за 10 одсто у односу на 2023. годину и пет одсто у односу на 2024. и додао да га радују промене у сектору свињарства, који је оценио као тренутно најлошији.
– Нажалост, успели смо да га у неком периоду мало занемаримо, али оно што је добро, он се веома брзо враћа. Подаци које сам добио недавно говоре да је увоз живе прасади смањен за 250 одсто. Значи, 2024. године смо увезли скоро 500.000 прасади, 2025. смо увезли око 190.000, што је знатно мање – рекао је Гламочић, пише Дневник.
Нагласио је и да ће исплата бити знатно ранија него што је била у претходним годинама и додао да ће се кредити, који ће бити расписани одмах на почетку године, давати у два наврата – пред пролећну и јесењу сетву.
– Не би требало заборавити да држава субвенционише камату у тим кредитима. На пример, за набавку минералних ђубрива камата је нула. Значи, сваком може да се да кредит на три године са каматом нула, то заиста нема нигде на тржишту. Гледамо да се ми прилагодимо пољопривреди, а не да се пољопривреда прилагођава нашим јавним позивима – рекао је министар.
Гламочић је појаснио да ће корисници подстицаја морати да правдају све директне подстицаје, било да је реч о биљној или сточарској производњи. Према његовим речима, упркос незнатним изменама у буџету министарства, средства намењена директно произвођачима нису умањена.
бизпортал
