Градски завод за јавно здравља Београда указао је да су деца у школском узрасту свакодневно изложена различитим оптерећењима, међу којима посебну пажњу заслужује тежина школске торбе, начин њеног ношења, дуготрајно седење, неправилан положај тела и недовољна физичка активност.
Како упозоравају, ранац не сме бити тежи од 15 одсто телесне тежине детета, што значи да школска торба ђака првака од 20 килограма не сме да буде тежа од три килограма.
– Претежак или неправилно постављен ранац може да доведе до замора мишића, нелагодности и болова у врату, раменима и леђима. Покушавајући да одржи равнотежу, дете се може нагињати унапред, уназад или у страну, што додатно оптерећује мишићно-коштани систем и нарушава правилно држање тела – упозорили су из Градског завода за јавно здравље.
Додају да и поред тога, тешка школска торба није доказани непосредни узрок сколиозе и других трајних деформитета кичме већ да је њихов настанак сложен и повезан са бројним факторима.
Колико би школска торба требало да буде тешка?
Торба са свим књигама, прибором, опремом, храном и водом треба да буде што лакша. Препорука медицинских стручњака, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5-10%, до максимално 15% телесне тежине детета. Ако је тежа од тога она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој, истичу из Градског завода за јавно здравље Београда.
Додају да је пожељно тежити доњој граници и, кад год је могуће, задржати тежину торбе од око 10% телесне тежине детета. Међутим, у обзир треба узети и узраст, телесну грађу, снагу, здравствено стање, дужину пута до школе и начин кретања.
– На пример, дете телесне масе 25 кг требало би да носи торбу тешку око 2,5 кг, а свакако не тежу од 3,75 кг. Уколико се дете мучи да подигне ранац, нагиње напред док хода или се брзо замара, терет треба смањити без обзира на измерени проценат – наводи се на сајту Градског завода за јавно здравље.
Најчешћи деформитети код деце
Као најчешће поремећаје држања и деформитета мишићно-коштаног система код школске деце у Београду, на основу података систематских прегледа деце школског узраста током школске 2023/2024. године, Градски завод за јавно здравље наводи деформитете стопала, лоше држање, деформитете кичменог стуба и деформитете грудног коша.
– Деформитети стопала утврђени су код 22,4% прегледане деце, док је лоше телесно држање било присутно код 10,3% прегледане деце, при чему је оно израженије код деце средњошколског узраста. Од деформитета кичме најчешћа је кифоза (кривљење грудног дела кичме уназад) са заступљеношћу од 7%, док је сколиоза (бочно кривљење кичменог стуба) присутна код 5,2%, а лордоза (претерано кривљење кичме унапред или губитак физиолошке закривљености) код 0,4% прегледане деце. Деформитети грудног коша утврђени су код око 1,8% прегледане деце – наводи Градски завод.
Како правилно одабрати школску торбу?
Стручњаци из Градског завода указују да ранац треба да одговара висини и телесној грађи детета, а да већи ранац није нужно бољи, јер подстиче ношење више непотребних ствари.
При одабиру ранца треба обратити пажњу и на следеће:
– Празан ранац треба да буде што лакши, али довољно чврст да задржи облик.
– Горња ивица не би требало да буде изнад рамена, а доња би требало да се налази у висини струка или неколико центиметара изнад њега.
– Ранац не треба да буде шири од трупа детета.
– Треба да има две широке, подесиве и адекватно постављене нараменице како би се тежина подједнако распоредила на оба рамена.
– Пожељна су ојачана леђа која штите дете од притиска тврдих и оштрих предмета.
– Грудни и појасни каиш помажу да ранац остане уз тело и да се терет равномерније распореди.
– Више преграда олакшава правилан распоред садржаја и спречава његово померање.
– Рефлектујући елементи доприносе бољој уочљивости детета у саобраћају, нарочито при смањеној видљивости.
Како правилно спаковати ранац?
Тежина ранца не зависи само од књига. На укупну тежину утичу и перница, свеске тврдог повеза, флашица воде, ужина, спортска опрема, електронски уређаји и предмети који су остали од претходних дана.
Зато је важно: носити само књиге, свеске и прибор који су потребни само за тај дан; најтеже предмете поставити у преграду најближу леђима; садржај распоредити равномерно, како се не би померао током хода; користити свеске меких корица и лакши школски прибор, када је то могуће; флашицу воде и друге предмете распоредити тако да не оптерећују само једну страну; најмање једном недељно прегледати и уклонити непотребне ствари из торбе; спаковати торбу према распореду часова за наредни дан.
Како правилно носити и подизати школску торбу/ранац?
Ранац се увек носи на оба рамена. Ношење преко једног рамена доводи до неравномерног оптерећења и нагињања тела у страну, упозорили су из Градског завода за јавно здравље.
Нараменице треба подесити тако да:
– ранац прилеже уз леђа и не клати се током хода;
– терет буде постављен високо и близу средишње линије тела;
– нараменице не стежу и не остављају трагове на раменима;
– дете може усправно и несметано да хода.
При подизању торбе/ранца са пода дете треба да савије колена, приђе торби и подигне је снагом ногу, без наглог савијања и увртања у струку. Ранац не треба носити током вожње у аутомобилу или другом возилу јер може ометати правилно постављање сигурносног појаса.
Да ли су торбе са точкићима добро решење?
Торбе са точкићима могу смањити оптерећење леђа када дете мора да преноси тежак садржај на равној и проходној површини. Међутим, нису увек практичне: повлачење само једном руком може неравномерно оптеретити раме и труп, док точкови и продужена ручка повећавају тежину саме торбе. Оне могу носити и већи ризик од саплитања у гужви, на неравном терену и степеницама.
Уместо да се торбе са точкићима безусловно препоручују или искључују избор треба прилагодити условима у школи, путу који дете прелази и његовим индивидуалним потребама.
Како препознати да је ранац претежак?
Ранац је вероватно претежак или неправилно подешен ако дете: не може самостално и лако да га подигне и стави на рамена; при ходу се нагиње ка напред, ка назад или у страну; брзо се замара или задише након кратког хода; осећа бол или укоченост у врату, раменима или леђима; има трњење, слабост или губитак осећаја у рукама; има црвенило или трагове на раменима; мења начин хода или избегава ношење торбе; жали се да је торба тешка или неудобна.
Бол који траје, понавља се, буди дете ноћу, праћен је слабошћу, трњењем, променом хода или видљивом асиметријом рамена и леђа захтева преглед изабраног педијатра, који ће проценити да ли је потребно даље испитивање.
Препоруке Градског завода школама и наставницима:
Градски завод за јавно здравље Београда наводи да су за решење проблема тешких школских торби неопходне и организационе мере у школској средини. У то спада обезбеђивање ормарића или другог простора за остављање дела уџбеника и прибора и прецизно и благовремено обавештавати ученике шта треба да понесу наредног дана.
Како би се деци олакшало ношење школских торби, Градски завод школама и наставницима препоручује и следеће:
– избегавати захтев да ученици истовремено носе више непотребних уџбеника и пратећих материјала;
– препоручивати свеске меких корица и мањег формата када је то могуће;
– координисати распоред часова и потребног материјала како би се смањило дневно оптерећење;
– омогућити да део наставног материјала остане у учионици;
– промишљено користити електронске садржаје, уз вођење рачуна о времену пред екраном, правилном положају тела и прекидима дуготрајног седења;
– организовати едукацију ученика и родитеља о правилном паковању, подизању и ношењу ранца и адекватној физичкој активности;
– посебну пажњу посветити деци која пешаче дуже до школе и деци са већ постојећим здравственим тегобама.
Из Градског завода за јавно здравље истичу и то да се превенција мишићно-коштаних тегоба не завршава избором доброг ранца, а да редовна физичка активност јача мишиће леђа, стомака и раменог појаса, побољшава равнотежу, координацију и држање тела.
– Децу треба подстицати на свакодневно кретање, активну игру, пешачење, вожњу бицикла, спорт и друге активности прилагођене њиховом узрасту, способностима и здравственом стању. Физичка активност не може да ‘поништи’ последице свакодневног ношења претешке торбе, али представља важан део свеобухватне бриге о правилном расту и развоју – истакли су.
курир/ Градски завод за јавно здравље
