ДРИНА ИНФО ПОРТАЛ
Најновије вести

Колико кошта легализација у Србији? Цена по градовима, разлика село-град и нова правила државе за бесправне објекте

У Србији је у току масовна легализација бесправно изграђених објеката, а грађани имају прилику да коначно реше овај проблем. До 27. децембра поднето је више од 450.000 пријава за упис објеката по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима, познатом као програм „Свој на своме“.

Пријаве су почеле 8. децембра, а рок за подношење траје до 5. фебруара. Захтеви се могу поднети онлајн преко портала еУправа, путем услужних центара локалних самоуправа или у пошти. За подношење је потребна лична карта или пасош, као и доказ о власништву (купопродајни уговор, уговор о поклону, оставинско решење или судска пресуда). Такође, неопходно је навести катастарску парцелу, податке о објекту и дати изјаву о тачности података. Захтев се може поднети и ако је објекат изграђен на туђем земљишту.

Трошкови легализације

Цена зависи од локације и зоне у којој се објекат налази, и креће се од 100 до 1.000 евра:

Градови са више од 100.000 становника:

Екстра и прва зона: 500 евра

Друга зона: 250 евра

Четврта и остале зоне: 100 евра

Градови и општине од 50.000 до 100.000 становника:

Екстра и прва зона: 300 евра

Трећа и остале зоне: 100 евра

Новац
Фото: Pixabay

Мање општине и села:

Јединствена накнада: 100 евра

За магацине, складишта, помоћне, економске и производне објекте до 500 квадрата накнада се не плаћа, а за веће објекте износи 10 евра по квадрату.

Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце, ако је то једина некретнина у којој живе.

Ограничења и правила

У поступку легализације могу се уписати објекти који су изграђени без дозволе, они са истеклом дозволом, као и они који никада нису имали употребну дозволу. Такође, обухваћени су и објекти у ранијем поступку озакоњења или изграђени у време када дозвола није била потребна.

Објекти који се не могу уписати обухватају: прву зону заштите природног добра, објекте у јавној својини који су приведени намени и зоне заштите културног добра. Потребно је да објекти буду видљиви на сателитским снимцима Агенције за просторно планирање и урбанизам.

Нека ограничења су условна – на пример, упис је могућ у другој зони заштите природних добара, заштитним појасевима, зонама инфраструктуре или код одређених објеката у јавној својини који нису приведени намени.

дрина.инфо/24седам

Сличне вести

Каква вест! Министарка се хитно огласила о легализацији

Делегација општине Бајина Башта на састанку у Министарству туризма

Глумица Милена Радуловић отвара 10. Башта Фест

Оставите коментар